Izvor: Blic, 11.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
INA u rukama Mađara
MOL je postao najveći pojedinačni akcionar hrvatske naftne kompanije INA, uvećavši svoj vlasnički paket sa dosadašnjih 25 (plus jedna akcija) na preko 47 odsto akcija. Štaviše, taj paket bi do kraja godine trebalo da naraste za dodatnih 19 odsto ukupnog broja akcija, koliko će hrvatska vlada u dogovorenoj trampi ustupiti Mađarima u zamenu za odgovarajuću količinu akcija samog MOL-a. Time će hrvatska država svoj vlasnički udeo svesti sa sadašnjih 44,85 na 25,85 odsto, a zarad, veruju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Zagrebu, većeg uticaja na buduće poteze mađarske naftne kompanije i jačanja energetske nezavisnosti Hrvatske u budućnosti.
A krenulo je vrlo kilavo. Hrvatska agencija za nadzor finansijskih usluga (HANFA) odobrila je 1. septembra MOL-u objavljivanje javne ponude za otkup svih akcija INE koje se ne nalaze u vlasništvu mađarske kompanije i hrvatske države, što je bilo 30,16 odsto ukupnog broja. Javni poziv MOL-a ostalim akcionarima osvanuo je u službenom glasniku „Narodne novine" 5. septembra. U prva dva radna dana nakon toga, Središnjoj depozitarnoj agenciji (SDA) dostavljeni su, međutim, nalozi za prodaju svega - 18 akcija!
U prvim komentarima upiralo se prstom u nisku ponuđenu cenu od 2.800 kuna (388,8 evra) po akciji, nekih tridesetak evra više od prosečne cene na Zagrebačkoj burzi u prethodna tri meseca (2.573,34 kune, odnosno 357,4 evra). Treba, međutim, dodati da je početkom juna Meril Linč jedino MOL-u i INA smanjio rejting među svim centralnoevropskim naftnim kompanijama, procenivši, pri tome, ciljanu cenu INA deonice na svega 2.400 kuna. Istina, Meril Linč je svega neki mesec kasnije jedva preživeo globalnu finansijsku lavinu, koja je, međutim, ubila svaku želju za cenkanjem oko realne cene akcija i u Hrvatskoj.
Povrh toga, premijer Hrvatske Ivo Sanader najavio je još krajem avgusta da će vlada, najverovatnije, trampiti 19 odsto svog vlasništva u INA za odgovarajući broj akcija u MOL-u, prepuštajući mu komforno većinsko vlasništvo u hrvatskoj naftnoj kompaniji zarad, računaju u Banskim dvorima, dugoročnog i direktnog uticaja u centrali mađarskih naftaša u Budimpešti, što je od ključnog značaja, objasnio je Sanader, za buduću energetsku nezavisnost Hrvatske, misleći prvenstveno na plinovod koji bi iz Mađarske trebalo da pređe preko Slavonije. Kako god, sitnijim ulagačima bilo je jasno da natezanja konopca između vlade i MOL-a zbog prevlasti u kompaniji INA neće biti, te da teško po tom osnovu mogu u bliskoj budućnosti očekivati značajniji rast cene akcija u njihovom posedu.
Zato su institucionalni vlasnici INA akcija (fondovi i brokerske kuće) izdali zajedničko saopštenje kojim – istina, nerado - prihvataju ponuđenu otkupnu cenu, a pridružio im se i Fond hrvatskih branitelja, vlasnik sedam odsto akcija. Manje poučeni njihovim primerom, a više preneraženi globalnom finansijskom krizom i njenim posledicama vidljivim i u Hrvatskoj, za njima su uspaničeno pohrlili i obični građani. Tako se zadnjeg dana važenja MOL-ove ponude SDA bukvalno našla pod opsadom, a pedesetak metara dugi redovi u Heinzelovoj ulici nalikovali su onima ispred „Dafiment banke" u Srbiji devedesetih. „Nikada više neću ulagati u deonice", zabeležili su reakcije ogromne većine reporteri zagrebačkog „Večernjeg lista".
Rezultat? MOL se na ovaj način dokopao dodatnih 22 odsto akcija INA, odnosno gotovo tri četvrtine svih akcija na koje se odnosila javna ponuda. Prema prvim komentarima „Jutarnjeg lista", ovakvom odzivu nisu se nadali ni sami Mađari, zbog čega bi se neočekivano mogli naći u problemu kako da obezbede 6,16 milijardi kuna, odnosno 863 miliona evra za isplatu naloga za prodaju akcija deponovanih u SDA do zakonski utvrđenog roka, 17. oktobra. „Možda je bolje da ih ne nađu", dobacuju lokalni cinici u strahu da Hrvatska ovim rizikuje ozbiljan inflatorni udar. Na učestale poruke zvaničnika da je Hrvatska narodna banka u potpunosti spremna da amortizuje ovaj monetarni izazov, odgovaraju da bi se u rukama građana moglo naći čak četiri milijarde kuna, koje će, prestrašeni nizom finansijskih krahova širom sveta, pre straćiti u predstojećoj božićnoj potrošačkoj groznici nego se ponovo praviti pametni i ulagati u bilo kakve hartije od vrednosti.
INA uzdrmala Crobex
Dan pre isteka javnog poziva MOL-a za otkup INA akcija, 2. oktobra, indeks Zagrebačke berze Crobex izgubio je na vrednosti 2,03 odsto, srozavši se na rekordno nisku vrednost od 2.975,91 poena. Iako je većina deonica u njegovom sastavu izgubila na vrednosti, najviše ga je uzdrmao pad cene upravo INA deonica od svih 6,42 odsto.
