Izvor: B92, 07.Mar.2011, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IMT i IMR "napadaju" tržište Afrike
Beograd -- Hale nekadašnjih beogradskih giganata u proizvodnji poljoprivrednih mašina IMR, IMT i "Zmaj" nisi ni blizu popunjene radnicima kao što je to bilo osamdesetih.
Da nade, ipak, ima potvrđuje i ugovor koji je Indistrija motora Rakovica pre nekoliko meseci potpisala sa Etiopljanima.
Upravo ovaj sporazum, težak oko 170 miliona evra, jedino "greje" radnike koji već 15 godina zimi rade u hladnim halama.
Selidba zbog stanova
Grad >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Beograd je zemljište na kome se nalaze IMR i IMT preimenovao iz industrijskog u građevinsko. Naime, država planira da na ovim lokacijama započne gradnju jeftinih stanova kao što se sada grade u kasarni "4. juli". Prvobitni plan je bio da se stanovi grade samo u Novom Beogradu na placu fabrike IMT, a da se ona preseli u hale "IMR". Potom se pojavila ideja da se obe firme presele u Barič, ali trenutno od toga neće biti ništa. "Iskreno se nadam da do selidbe neće doći jer mislim da bi to bila velika greška, pogotovo za naše pogone, pošto lokacija na kojoj se mi nalazimo i nije toliko atraktivna”, kaže Zoran Radosavljević, direktor IMR.
"Važno je da prvo zaradimo za plate, pa tek onda za mazut. Dobro je dok ima posla, pa i u ovakvim uslovima. Nadamo se da će biti bolje i da će se stvari popraviti kad krenemo sa isporukom traktora za Etiopiju. Pre više od 20 godina bilo je milina doći u firmu, a posla je bilo preko glave. Po 60 motora smo dnevno uspevali da napravimo. Sada je, nažalost, mnogo manje radnika, ali i posla”, kaže Slavimir Đurđević.
"Zlatnih" vremena, kada je IMR radio punom parom, rado se seća i Branko Mijailović, koji već 30 godina radi u pogonu teških delova, a trenutno, u ne baš toploj hali, buši kutije menjača.
"Trenutni način rada svakako se ne može porediti sa onim kakav je bio krajem osamdesetih godina. Mašine su, iako se još drže, prilično zastarele, a i već 10 godina se ne greju prostorije u kojima radimo. Ali sutuacija je takva da ne možemo da se žalimo. Bolje je dobiti veću platu i nabaviti neophodni materijal za rad nego da potrošimo sve pare na mazut”, priseća se Branko.
Da uslovi u kojima se trenutno radi u Rakovici nisu sjajni slaže se i generalni direktor Zoran Radosavljević koji se, kako kaže, divi radnicima koji sve podnose.
"Svakako da se uslovi rada u IMR ne mogu uporediti sa vremenom kada je u njemu radilo 5.500 radnika i kada se proizvodilo oko 56.000 motora i skoro 9.000 traktora godišnje”, kaže Radosavljević.
U fabrici sada radi 760 radnika, a proizvodi se pet puta manje nego pre dvadesetak godina.
"Tržište se smanjilo, ali se mi trudimo da pronađemo nove kupce i to smo uspeli na afričkom kontinentu. U narednih pet godina u Etiopiju ćemo izvesti oko 15.000 traktora, a ceo posao je vredan oko 170 miliona evra”, kaže on.
IMT u Libiji
Drugi beogradski proizvođač traktora IMT takođe niji ni blizu proizvodnje iz 1989. godine. Tada je više od 10.000 radnika sklapalo 42.500 traktora, dok sada oko 800 zaposlenih napravi tek nekoliko hiljada. I ova firma uglavno "tipuje" na to da sklopi poslove sa afričkim zemljama. Već se izvoze u Etiopiju, a postoji ideja da se u Libiji pokrene model zajedničke proizvodnje.
Radosavljević dodaje da je ugovoren posao i sa Južnoafričkom Republikom gde će biti locirana jedna fabrika za sklapanje traktora, a koja će početi da radi za nekih mesec dana.
"Tako ćemo "napasti" i tržište na jugu Afrike i nadamo se da će se sklopljeni poslovi vrlo brzo pokazati kao dobar potez. Takođe, u severne zemlje ovog kontinenta, koje su pogodili nemiri, mi godišnje izvozimo proizvode u vrednosti od 3 do 7 miliona evra. Nadamo se da političke promene neće uticati na dalju saradnju i da ćemo uprkos svemu nastaviti da isporučujemo traktore i motore”, smatra Radosavljević.
Direktor Industrije motora "Rakovica" ističe da je od 2007. godine proizvodnja učetvorostručena i to prevashodno zbog poslova na stranom tržištu, ali i zbog subvencionisane prodaje traktora domaćim poljoprivrednicima.
"Moramo na sve načine da se borimo kako bismo podigli proizvodnju i obezbedili novac za plate, jer država subvencioniše svega petinu dohotka radnika. Zasad se dobro držimo i primanja su redovna. Čak planiramo da zaposlimo još oko 250 radnika koji su nam potrebni kako bismo ispoštovali ugovor sa Etiopljanima”, kaže Radosavljević.
