Izvor: Politika, 05.Nov.2012, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IMT čeka na odgovor države
Novobeogradski proizvođač traktora u avgustu prošle godine nadležnima poslao program restrukturiranja, ali oni ćute
Više od 170 preduzeća u Srbiji već deset godina je u restrukturiranju, a to znači, tako je bilo bar na početku, da se pripremaju kako bi se što bolje prodala najboljem mogućem strateškom partneru. Među njima je i mnogo onih koja su preuzeta od loših kupaca. Zapošljavaju oko 40.000 ljudi. Više stoje nego što rade.Mnogo duguju državi, bankama i drugim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << firmama. Procena Svetske banke je da godišnje prave štetu od oko 700 miliona evra.
Ministarstvo finansija i privrede je odlučilo da im pruži poslednju priliku. Do kraja juna 2014. godine treba da im se nađe kupac ili partner za održivo tržišno poslovanje ili će biti likvidirana.
Novobeogradska Industrija mašina i traktora (IMT), jedna je od njih. Slobodan Petrović, generalni direktor, u razgovoru za naš list kaže da je posle devet godina od početka restrukturiranja od IMT-a, kao i od većine drugih firmi, ostalo samo ime.
– Nekada smo godišnje proizvodili i prodavali više od 40.000 traktora. Ove godine ako bude sreće oko hiljadu – kaže Petrović. – Broj zaposlenih je od 3.800 sveden na 800. Pitao bih nadležne za naš slučaj, koliko je pre devet godina bilo zaposlenih u javnoj administraciji, a koliko ih je danas. I, naravno, kolika je prosečna neto plata u javnom sektoru. U IMT-u je 29.000 dinara. Nekoliko godina uzalud tražimo pravo restrukturiranje – finansijsko, proizvodno i organizaciono. Od države ga nismo dočekali, niti nam je dozvolila da ga sami sprovedemo. Prezaduženi smo 15 godina. Već 20 godina robu prodajemo avansno. Kupac plati traktor, pa čeka da mu ga isporučimo. Drugi odobravaju kredite”.
Tako ne može da se opstane na tržištu, kaže naš sagovornik, iako je država izdvajala novac. Poslednje četiri godine je subvencijama podsticala kupce, što je u 2009. i 2010. godini bilo od velike pomoći.
– U poslednje dve godine država kasni sa uplatom para, što otežava naš položaj na tržištu. Pre nekoliko dana smo obaveštenidauNacrtubudžetaza 2013. godinunisu predviđena sredstva za ovu namenu – sa žaljenjem kazuje naš sagovornik.
Direktor IMT-a tvrdi da bi ovo preduzeće moglo da opstane, ako se zaista hoće nova industrijalizacija Srbije i proizvodnja za izvoz, jer IMT ima i konkurentan proizvod i tržište. Proizvodi jedan model traktora sa evropskim sertifikatom, koji može svuda lako da proda. Još dva modela su u pripremi i brzo se mogu sertifikovati. Stari modeli su takođe traženi u zemljama u razvoju, jer su jednostavnije konstrukcije, bez mnogo elektronike, pouzdani su, dugotrajni, lako se njima rukuje i lako se održavaju.
– Pre pet nedelja IMT i IMR prodali su licencu za pet tipova traktora i motora jednoj firmi iz Pakistana – nudi dokaz Petrović. – Očekujemo da već dogodine u Pakistanu bude proizvedeno najmanje 5.000 traktora godišnje, a ubrzo i dvostruko više. Složeniji i vredniji delovi bi se proizvodili u Srbiji. Početkom novembra na Sajmu poljoprivrede u Bolonji razgovaraću sa još jednim zainteresovanim kupcem za našu licencu koji ima ogromno tržište.
Posao sa Pakistanom IMT-u i IMR-u bi godišnje moga da donose između 15 i 20 miliona evra, tvrdi Petrović. Posle dve godine samo od prodatog prava na licencu najmanje 1,3 miliona dolara godišnje.
– Imamo proizvod i kupce i zato vredi ulagati u obnovu IMT-a – tvrdi njegov direktor. – Ali, nama su vezane ruke, jer bez odobrenja Agencije za privatizaciju ne možemo ništa da prodamo, niti da kupimo, a kamoli da planiramo na duži rok.
Posle dva neuspešna pokušaja privatizacije, u avgustu prošle godine IMT je svim nadležnim ministrima, premijeru i Agenciji za privatizaciju uputio svoj predlog programa restrukturiranja. Samo na atraktivnoj lokaciji u centru Novog Beograda imaju 36 hektara zemljišta i 135.000 metara kvadratnih pod krovom. Najveći deo te imovine je višak i veliko opterećenje za firmu. Predložili su da se svedu na trećinu sadašnje lokacije ili da se presele. Novac za obeštećenje poverilaca i ulaganja u nove tehnologije obezbedili bi prodajom svog placa.
– Nismo tražili novac, već samo da sa državom ili uz njenu kontrolu, sami preuredimo preduzeće i stvorimo profitabilnu firmu – nastavlja naš sagovornik. – Tek tada bismo mogli da se nadamo strateškom partneru i da nas neko kupi. Do danas nismo dobili nikakav odgovor. Niti je iko bio spreman da sasluša naš predlog. Mogao je neko bar da nam kaže da predlog nije dobar, da je besmislen, ali samo pod uslovom da ima bolji.
Zato će IMT još jedanput zahtevati od države da mu pomogne da konačno sprovede svoj program restrukturiranja, jer nema drugog. Naročito da ga oslobodi besmislenog tereta dugovanja. A to znači da se IMT-u otpiše kamata državnih poverilaca i banaka u stečaju. Jer, Beobanka u stečaju od IMT-a potražuje više od 80 miliona evra, od čega je glavnica duga samo 3,27 miliona evra, a ostatak je kamata.
Oko 800 preostalih radnika IMT-a, ali i mladi mašinski tehničari i inženjeri mašinstva, kao i njihove buduće kolege, takođe čekaju šta će država odgovoriti.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 05.11.2012.
