Izvor: Politika, 20.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I uspešni na nizbrdici
Cena odraz realnosti i poverenja u emitenta. – Spoljašnji i unutrašnji uzroci kretanja u cenovnicima akcija – Nezavisnu unutrašnju reviziju angažuju akcionari
Informacija berze da su akcije Energoprojekt holdinga među pet koje su najviše pojeftinile u prvom tromesečju ove godine – minus 34,66 odsto donekle je iznenađujuća, imajući u vidu da je reč o jednoj od elitnih srpskih kompanija koja je na listingu Beogradske berze od 19. jula prošle godine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Prema javno objavljenim podacima, Energoprojekt holding u ovoj godini planira da ostvari ukupan prihod u zemlji i inostranstvu u iznosu od 235,3 miliona evra, što je za 24 odsto više od planiranog lane.
Istovremeno, poslovni rezultat, odnosno bruto dobit u zemlji i inostranstvu planirana je u iznosu od 12,8 miliona evra, što je za 21 procenat više od planiranog 2007. godine.
U ovoj godini predviđeno je da ukupno ugovaranje novih poslova iznosi 322,9 miliona evra, od čega u zemlji 133,6 miliona evra (41 odsto), a u inostranstvu 189,3 miliona evra (59 procenata).
Plan ugovaranja novih poslova za 2008. godinu veći je za 13 odsto u odnosu na lanjski.
Ograđujući se da ne želi da komentariše uzroke značajnog pada cene akcija Energoprojekt holdinga u prvom tromesečju, jer mu stanje u toj kompaniji nije dovoljno poznato, naš poznati ekspert za reviziju prof. dr Miroslav Milojević, direktor Instituta za ekonomiku i finansije, ukazuje na to da je cena ne samo tržišna realnost formirana u odnosima ponude i tražnje, već je i odraz poverenja u određenu kompaniju.
Firma može imati profit, ali ne i stratešku razvojnu strategiju, unutrašnji odnosi u kompaniji često su spolja gladac, za razliku od stvarnog stanja. Može postojati nedostatak novih poslova i ulaganja, što sve može da odvrati profesionalne i dobro upućene investitore od ulaganja u akcije takvih kompanija.
Da li je neki od tih razloga uticao na cenovnik akcija Energoprojekt holdinga i drugih moćnih kompanija pre svega je na akcionarima, odnosno vlasnicima, da utvrde tražeći odgovor od menadžmenta, smatra Milojević.
U tome bi mogla da im pomogne i nezavisna i neprofitna interna revizija, koju angažuje skupština akcionara, štiteći interese vlasnika.
Takva revizija, koja postoji u svim tržišnim ekonomijama u kojima dominira privatno vlasništvo, sastavljena je od nezavisnih eksperata koji kontrolišu firmu iznutra, tokove novca, organizaciju i slično s ciljem da se maksimalno zaštite interesi akcionara, objašnjava Milojević.
Ipak, ne treba smetnuti s uma ni to da je srpsko tržište kapitala, koje je u prva četiri meseca lane vrtoglavo krenulo uvis, od juna 2007. na nizbrdici svodeći se ne samo na realnu meru već i zbog prenošenja krize sa svetskih tržišta, ali i zbog hronične političke krize u zemlji zbog Kosmeta, vanrednih parlamentarnih izbora i socijalnih tenzija.
Sve se to negativno odražava i na kretanje cena akcija, imajući u vidu preosetljivost svakog tržišta kapitala, pa i našeg.
Inače, prema rečima dr Milojevića, prvi pozitivni efekti privatizacije su već vidljivi, jer je u firmama koje imaju vlasnike s imenom i prezimenom zaustavljen proces odliva kapitala i iracionalnog trošenja, a mnogo je urađeno i na racionalnoj i tržištu primerenijoj unutrašnjoj organizaciji kompanija.
Po uverenju našeg sagovornika, u velikom broju srednjih privatnih kompanija, koje taj status imaju od početka, uveliko se razmišlja o razvoju prikupljanjem sredstava na tržištu kapitala emisijom i prodajom akcija.
Doduše, još postoji bojazan od ulaska nepoželjnih vlasnika u posed aktuelnih gazda, ali je to neminovnost, koja bi uskoro mogla da postane praksa, smatra dr Milojević.
Vesna Arsenić
[objavljeno: 21/04/2008]
