Izvor: S media, 02.Maj.2011, 20:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I u Evropi opšta skupoća
Nemački zavod za statistiku zabeležio je u aprilu stopu inflacije od 2,4 odsto, najveću u protekle tri godine, a stručnjaci prognoziraju dalja poskupljenja.
Evropska centralna banka najavljuje podizanje svoje kamatne stope i to će se najpre odraziti na novčanike potrošača.
Od daljih poskupljenja i rasta inflacije neće biti pošteđene ni zemlje jugoistočne Evrope, preneo je Dojče vele.
Stopa inflacije u Nemačkoj prvenstveno >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je porasla zbog poskupljenja goriva što su najpre osetili vozači. Neki od njih, koji ne zaradjuju baš mnogo, prokomentarisali su da trećinu zarade potroše za gorivo.
"U ovom trenutku ima mnogo razloga za dalji rast inflacije, a jedan od njih je, na primer, razvoj političke situacije u Severnoj Africi", izjavio je za nemački radio Ralf Zolven iz Komercbanke.
EU pokrenula istragu protiv investicionih banaka
Pad prodaje kola u Evropi
Subvencionisani krediti - povoljniji ili ne?
Cene su u stalnom porastu od jeseni prošle godine. Sve dok inflacija nije veća od dva odsto, Evropska centralna banka ne vidi opasnost za stabilnost cena. Međutim, budući da je inflacija u Nemačkoj, koja važi za najveću ekonomsku silu Evrope, prešla tu bolnu granicu, a trend je u porastu, u Evropskoj centralnoj banci se polako primećuje „alarmantno raspoloženje“.
Evropska banka imala je tokom poslednje dve godine najnižu kamatnu stopu u istoriji od jedan odsto, a svrha joj je bila da podstakne evropsku privredu tokom finansijske krize. Sada sve ukazuje na to da će, zbog sve većeg rizika od rasta inflacije, Evropska centralna banka, koja je zadužena za davanje kredita bankama država EU uskoro povećati svoje kamatne stope.
Početkom aprila, kamatna stopa je već podignuta sa jedan na 1,25 odsto, ali tu očito neće biti kraj. Banke koje budu posudjivale novac od Evropske centralne banke, automatski će povećati stope svojih kredita, što će se opet najpre odraziti na džep potrošača i preduzetnika.
Ovaj rast imaće uticaja i na banke u jugoistočnoj Evropi, koje se najvećim delom nalaze u vlasništvu nekih od zapadnoevropskih banaka, a time i na potrošače i preduzetnike.
"Stručnjaci poručuju da će poskupljenja uzeti još više maha i da će nam novčanici na kraju biti još tanji", izjavio je Štefan Volf sa Frankfurtske berze.
On je dodao da je to "prilično neverovatan razvoj, ako uzmete u obzir činjenicu da smo još pre nekoliko meseci imali strah od pada cena, odnosno deflacije, ali cene su ipak u stalnom porastu. Ovde se, pre svega, sa velikom brigom posmatra porast cene energije.”
(Dojče vele, B92)
