Izvor: Politika, 19.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I štednja struje – košta
U sve nove stambene zgrade biće ugrađeni kalorimetri, koji će beležiti stvarnu potrošnju toplote, za šta je država već izdvojila 2,5 miliona evra
Sve dok struja u Srbiji bude gotovo najjeftiniji energent za grejanje, domaćinstva koja koriste TA peći neće ozbiljnije početi da razmišljaju o alternativnim izvorima toplote. Jedino što će ih naterati da o tome povedu računa biće – računi. Udarac po džepu je, nažalost, i kod nas postao mnogo jači argument nego >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svi apeli Elektroprivrede Srbije. A da bi do toga došli, da se struja štedi kao najplemenitiji izvor energije, a ne da se rasipa kroz grejalice, potrebno je smanjiti razlike u ceni između energenata i usluga, liberalizovati tržište, ali i obračunavati grejanje prema stvarno utrošenoj toploti, a ne prema kvadraturi stana.
Zato će jedan od prioriteta resornog ministarstva biti energetska efikasnost. Dakle, ušteda energije na svim mestima i nivoima – od industrije, preko saobraćaja do građevinarstva, odnosno zidanja zgrada sa dobrom termičkom izolacijom. Stoga će, kaže u razgovoru za "Politiku" pomoćnik ministra energetike Vladan Karamarković, sve nove zgrade morati da imaju ugrađene merne instrumente – kalorimetre. Ti uređaji meriće svaku jedinicu utrošene energije i na osnovu toga će domaćinstva plaćati grejanje. Kao za telefon, struju ili vodu.
Kada je reč o starim zgradama stanari će u najskorije vreme morati s toplanama da se dogovore o ugradnji kalorimetara koji će biti postavljeni u podstanicama. U stare stanove će istovremeno morati da se postave i termostatski regulativni ventili – takozvani delitelji toplote. Tako će stanari sami regulisati temperaturu u stanu, ali samo u onim prostorijama koje oni odrede za grejanje tokom zime, objašnjava Karamarković.
Na pitanje ko će platiti ugradnju i nabavku kalorimetara Karamarković kaže da bi to trebalo da bude obaveza javnih komunalnih preduzeća.
– Država se već uključila u projekat povećanja energetske efikasnosti time što je deo para iz Nacionalnog investicionog plana, oko 2,5 miliona evra, izdvojila upravo za nabavku kalorimetara – ističe on.
Procenjuje se da bi se s prelaskom sa struje na centralno ili grejanje na gas smanjio sadašnji kapacitet elektroenergetskog sistema za oko 1.200 megavata ili godišnje oko 1.500 gigavat sati. Vrednost ove energije po trenutnoj nabavnoj ceni je oko 60 miliona evra godišnje.
Karamarković objašnjava i da bi se samo zamenom po dve sijalice od po 100 vati, fluoroscentnim od po 20 vati, uštedelo oko 700 gigavat sati ili 28 miliona evra za godinu dana. U zamenu svetiljki bi se investiralo oko 18 miliona evra s rokom otplate od oko osam meseci. Uporedna analiza pokazuje da je za izgradnju malih hidroelektrana ukupne snage 450 megavata potrebno 400 miliona evra.
U tom kontekstu država bi što pre trebalo da donese Zakon o racionalnoj potrošnji energije, ali i da osnuje fond za energetsku efikasnost iz kog bi se neki od ovih projekata i finansirali. Struje, za sada, imamo dovoljno, ali da bismo je imali više neophodno je ne samo graditi nove kapacitete, već električnu energiju štedeti gde god se može. Takve uštede, dugoročno, isplativije su nego nove hidrocentrale ili termocentrale, tvrdi Karamarković.
Jasna Petrović
[objavljeno: 19.08.2007.]
