Izvor: Blic, 09.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I štedišama 'Dafimenta' 280 evra
I štedišama 'Dafimenta' 280 evra
BEOGRAD - Predlog zakona o regulisanju javnog duga SRJ po osnovu devizne štednje građana, koji je ušao u skupštinsku proceduru usvajanja, nije nepovoljan za devizne štediše iako se predlaže petogodišnje produženje roka za isplatu i uskraćivanje kamate za štediše 'Dafiment banke' - mišljenje je Miodraga Banića, šefa stručnog tima starih deviznih štediša. On to obrazlaže ocenom da su zadržana dosadašnja zakonska prava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << štediša, a omogućene su povoljnosti koje se odnose na trgovinu obveznicama pre njihovog roka dospeća i proporcionalno uvećanje isplata prema visini uloga nakon 2005. godine.
- Štediše koje ne žele da čekaju da u zakonskom roku naplate svoje obveznice imaće priliku da uz povoljan diskont prodaju ove papire i dobiju novac za svoje potrebe. Istina je da će zbog diskontne prodaje štediše biti na gubitku, ali je za one koji nemaju vremena za čekanje to povoljnije nego da ostanu bez ičega. Predlagači zakona tvrde da će budžet iz kojeg će se isplaćivati štednja biti isplaniran u skladu sa realnim prihodima i to će biti garancija stranim investitorima da ulažu u naša preduzeća i tako pospešuju rast proizvodnje, a time i povećanje prihoda u državnoj kasi - kaže Banić.
Predstavnici deviznih štediša su krajem prošle nedelje razgovarali sa Božidarom Đelićem, republičkim ministrom finansija, i predložili da se štedišama omogući da određeni procenat akcija preduzeća koja se privatizuju plaćaju i obveznicama koje nisu dospele za naplatu. Naime, novim zakonom je predviđeno da se njima nude samo akcije iz Akcijskog fonda, što znači da mogu postati vlasnici samo onih preduzeća koja niko nije hteo da kupi. Đelić je, po rečima Banića, za sada odbacio takvu mogućnost jer se u prvoj fazi privatizacije očekuje da stigne što više inostranog kapitala, odnosno interes države je da strani investitori kupuju obveznice stare devizne štednje i njima plaćaju akcije preduzeća koja kupuju. Kupcima ovih obveznica se, kako je predloženo u novom zakonu, priznaje njihova nominalna vrednost a ne cena po kojoj su je kupili od štediše. Govoreći o rešenjima za štediše 'Dafiment banke', Banić naglašava da su oni prošli bolje nego što su se nadali jer će već ove godine moći da raspolažu svojim ulozima. Takođe, za njih je povoljno i to što neće morati da čekaju da počne isplata tek kad se proveri kompletna dokumentacija ove banke i svi pojedinačni ugovori. Prema tumačenju zakonodavaca, već je obrađen veliki broj ugovora štediša iz unutrašnjosti i oko 50 odsto u Beogradu, i oni će uskoro dobiti rešenja da podignu ovogodišnju ratu od 280 evra koja je jednaka za sve štediše.
Srbija se, kako ističe Banić, kad je u pitanju stara devizna štednja ne može porediti sa okolnim zemljama iz sastava bivše Jugoslavije, jer je zamrznuta štednja ovde bila mnogo veća, a društveni proizvod nije bio dovoljan ni za izmirenje tekućih potreba. Makedonija je, na primer, dobila inostrane donacije za ove namene, što je omogućilo da se lakše izmiri javni dug prema građanima. M.V. Kako se računaju isplate
Građaninu kome je na štednoj knjižici ostalo 10.000 evra u naredne tri godine sleduju isplate sledećih iznosa: 31. maja 2002 - 280 evra, 31. maja 2003 - 380 evra i 31. maja 2004 - 530 evra (ukupno za tri godine 1.190 evra). Da bi izračunao koju će sumu dobiti u periodu 2005-2016. godina, ovaj građanin treba da isplaćenu sumu oduzme od 10.000 evra i dobijeni iznos pomnoži sa koeficijentom za 2005. godinu. Dakle, kad 8.810 evra pomnožimo sa 0,05425092, dobijamo iznos od 477 evra, koliko ovom građaninu pripada 2005. godine (stvarna suma će biti nešto veća kada se pripiše kamata za naredne četiri godine). Nešto drugačija je računica za štediše 'Dafiment banke'. Ko je u ovoj banci imao 10.000 evra a pre nego što mu je novac zarobljen podigao je, na primer, pet kamata od po 15 odsto mesečno (pet puta po 1.500 evra, ukupno 7.500 evra), glavnicu koja mu sleduje računa tako što od uložene sume oduzima novac podignut kroz kamatu (u ovom slučaju to je 2.500 evra). Ovom građaninu takođe tokom naredne tri godine sleduje iznos od 1.190 evra, što znači da mu ostaje svega 1.310 evra. Tu sumu množi sa koeficijentom 0,04676332 i dobija iznos od 61 evra, koliko iznosi njegova isplata za 2005. godinu. Bilo je mesta za pravdu
Predsednik Odbora poverilaca 'Dafiment banke' Jovan Šutaković kaže da zakonom nisu predviđene nikakve sankcije za ministre i ostale čelnike bivšeg režima koji su pred gašenje 'Dafimenta' podigli svoje uloge, i to sa astronomskim kamatama. Ako bi država te pare vratila u zajednički koš, a trebalo bi jer su delom isplaćene iz primarne emisije, obične štediše bile bi pravedno obeštećene, dakle sa kamatom, rekao je Šutaković.
