Izvor: B92, 18.Avg.2011, 04:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I recesija i kriza daleko od dobrog
Beograd -- Lider Ujedinjenih regiona Srbije, primetio je profesor Mlađen Kovačević, ni jednog trenutka nije prestao da upotrebljava termin recesija.
Drugi domaći političari radije su koristili biračima ipak razumljiviji pojam - kriza.
Ali i ovako i onako, svojim su izjavama uneli toliko konfuzije da više niko pouzdano ne može da kaže da li je Srbija, kad joj je krenulo nizbrdo, ušla u recesiju ili je ušla u krizu i da li je, i ako jeste kad je i iz čega izašla: >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz recesije ili krize.
Mada su izjave domaćih političara uglavnom politički motivisane, nesaglasnost oko ovih termina i parametara koji ih određuju vlada i među ekonomistima. Ništa logičnije nego da se prvo pita domaći Republički zavod za statistiku - da li je ta služba nadležna da u ovim stvarima presudi i, ako jeste, po kojim to kriterijumima čini?
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku kvartalno kretanje BDP-a, i to desezonirano i realno, izgledalo je ovako:
2010. godina
I kvartal +0,1%
II kvartal +0,7%
III kvartal +1,0%
IV kvartal - 0,1%
2011. godina
I kvartal +1,5%
Za II kvartal RSZ je dao procenu o rastu od 2,2% u odnosu na isti kvartal prošle godine
Andra Milojić, pomoćnik direktora za sektor nacionalnih računa kaže da su kriza i recesija dva odvojena termina i objašnjava da "recesija nastaje kada je u dva uzastopna kvartala bruto domaći proizvod (BDP) negativan, a iz recesije se izlazi kada je u jednom kvartalu BDP pozitivan". Zanimljivo je da Milojić podvlači da se "statistika ne bavi definicijom i pojmom krize".
Dr Mlađen Kovačević, najveći osporavatelj zvaničnih tumačenja ekonomskog stanja u kome se nalazimo, kao i značaja koji se pritom pridaje pojedinim parametrima, poziva se na nobelovca pokojnog Pola Samjuelsona i pravi razliku između recesije i krize.
"Po Samjelsonu, čija je knjiga doživela dvadesetak izdanja, recesija nastaje kad privreda jedne zemlje kontinuirano pada u dva uzastopna kvartala a da to nije praćeno i padom broja zaposlenih i porastom broja nezaposlenih", kaže dr Kovačević i dodaje da "ako se pad nastavi i posle dva uzastopna kvartala, dakle i na treći, ili dođe do porasta nezaposlenosti, deficita, smanjenja investicija, nalazimo se, po Samjuelsonu, u krizi".
Ali ima još: ako upravo navedeni opis stanja zahvati ogroman deo privrede, zemlja se nalazi u ekonomskoj depresiji. "Poznato mi je da i masa američkih ekonomista i dalje govori o recesiji, ali smatram da je ekonomska kriza adekvatan pojam za trenutno stanje", kaže Kovačević.
On smatra da se statistika Republike Srbije ponaša nedosledno kad određuje broj negativnih kvartala potreban da se proglasi recesija i broj pozitivnih kvartala potreban da se proglasi izlazak iz recesije. "Ali kad treba širiti optimizam, dovoljan je i jedan pozitivan kvartal", kaže Kovačević.
Poznato je da ceo svet sa pažnjom prati objavljivanje mesečnih rezultata sa tržišta rada najveće ekonomije na svetu, američke, dok se tim podacima kao relevantnim za ekonomsko stanje zemlje u Srbiji ne pridaje neka velika važnost. "Najvažniji pokazatelj krize za mene je stanje zaposlenosti odnosno nezaposlenosti. To je za mene najvažnije", kaže Kovačević.
Srbija, smatra on, zanemaruje podatke sa tržišta rada. "To imamo zahvaliti Međunarodnom monetarnom fondu, koji nam je nametnuo i koncept reformi zasnovan na takozvanom Vašingtonskom konsenzusu i koji je veoma dugo nezaposlenost tretirao kao socijalni, a ne ekonomski problem", dodaje on.
Kovačević podseća kako je predstavnica tog Fonda En Kruger sredinom prošle decenije hvalila uspehe reformi u Srbiji, a kad su joj novinari skrenuli pažnju na rast nezaposlenosti ona je izričito rekla da je to socijalni problem. "Ali, sad je i MMF okrenuo ćurak", dodaje.
