Izvor: Politika, 02.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I profit za mini-elektrane

Da bi stimulisalo investitore da ulažu u male hidroelektrane, Ministarstvo rudarstva i energetike sprema uredbu kojom će omogućiti profit proizvođačima struje

Složeni i komplikovani propisi, otezanje lokalnih vlasti sa objavljivanjem prostorno-planskih uslova i izdavanjem vodoprivredne dokumentacije, kao i nemogućnost da se proizvedena struja prodaje po rentabilnim cenama glavni su razlozi što u Srbiji nije izgrađen veći broj malih hidroelektrana.

Ali, uprkos >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svim navedenim problemima, u Srbiji radi 31 mini-hidroelektrana, ukupne snage 34,6 megavata, koje godišnje proizvodu oko 150 miliona kilovat-časova. Međutim, to je deset puta manje od onoga koliko bi takve hidroelektrane mogle da proizvedu.

A taj broj mini-hidroelektrana mnogo je manji nego u drugim evropskim državama u kojima je izgradnjom te vrste elektrana postignut dvostruki efekat: ublažen ili prevaziđen deficit električne energije i omogućen nesmetan pristup privatnom sektoru u oblasti energetike. Slovenija, na primer, ima više od 400 malih elektrana koje obezbeđuju više od 40 odsto proizvedene električne energije iz obnovljivih izvora, u Poljskoj ima oko 600, a Češkoj više od 1.300 malih elektrana.

Od ukupnog hidroenergetskog potencijala Srbije (procenjenog na 17 milijardi kilovat-časova godišnje), EPS je iskoristio 60 odsto. Problem predstavlja katastar lokacija za male HE koji su pre oko 20 godina uradili Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi” i „Energoprojekt”. Po tim podacima, male elektrane mogu da budu sagrađene na 850 lokacija. To je i razlog zašto sada niko pouzdano ne zna koliko zaista ima lokacija koje su pogodne za male HE i koliki je njihov potencijal, jer se mnogo toga promenilo u poslednje dve decenije.

Da bi stimulisalo investitore da ulažu u male hidropotencijale, Ministarstvo rudarstva i energetike je napravilo nacrt uredbi kojima je predviđeno da se električna energija iz obnovljivih izvora prodaje EPS-u po povlašćenim cenama, a koje investitorima omogućavaju profit. Stimulativne cene za struju dobijenu iz obnovljivih izvora energije podstaći će investitore i mnogi će preispitati ekonomsku opravdanost nekih projekata koji do sada, zbog niske cene struje, nisu bili atraktivni. Da bi ta ideja postala stvarnost i da bi sistem subvencionisanja bio u potpunosti ostvaren, neophodno je da se novim pravnim okvirom uspostave precizna i transparentna pravila, kao i da se formira poseban državni fond. Veliki značaj pridaje se i edukaciji kupaca koji treba da se upoznaju sa planovima države za povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. Za to su potrebna posebna sredstva koja se koriste za izradu promotivnih materijala.

Nacrtom uredbe predviđeno je da investitori u energetske potencijale imaju status povlašćenog proizvođača električne energije 12 godina. To bi, procenjuju stručnjaci, moglo da bude dovoljno vremena da se investitorima vrati uložen novac u izgradnju male elektrane i da još zarade novca.

– Period povraćaja investicija predmet je studije opravdanosti koju investitor radi u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji za svaku pojedinačnu hidroelektranu. Koliko će investitoru trebati da vrati uloženi novac, najviše zavisi od cene izgradnje i proizvedenog kilovat-časa. Cena izgradnje za različite hidroelektrane je od 1.000 do 5.000 evra po instalisanom kilovatu, zbog čega je i različit period vraćanja sredstava. Za neke hidroelektrane 12 godina će biti dovoljno da se uloženi novac vrati, dok druge neće biti ni izgrađene – objašnjava Milan Ćušić, vodeći inženjer u Direkciji za strategiju i investicije EPS-a.

U Ministarstvu energetike i rudarstva planiraju da ove godine raspišu tender za dodelu koncesija za izgradnju malih hidroelektrana. Da li će to podstaći povećanje iskorišćenosti obnovljivih izvora energije, zavisi od tenderske dokumentacije koja će morati da se pripremi da bi se objavio poziv za davanje koncesija. Ukoliko se sa ovom papirologijom reše sva sporna pitanja i ako je država spremna da budućem investitoru omogući da na relativno brz i lak način obezbedi potrebne dozvole i reši pitanja vezana za vlasništvo, onda će koncesija opravdati novac.

D. Spalović

----------------------------------------------------

Fond za obnovljive izvore na računima za struju

Da bi stimulisala proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije (OIE), vlada Hrvatske je osnovala fond u koji se slivaju sredstva iz naknade uvedene 1. jula 2007. godine. Potrošači u toj zemlji na računima za električnu energiju, u koloni za OIE daju 0,0089 kuna po kilovat-satu. To znači da godišnje prosečno domaćinstvo izdvaja 33 kune za naknadu za podsticanje OIE.

Namera Vlade Srbije je da stimuliše otvaranje alternativnih energetskih potencijala čijim vlasnicima bi papreno bila plaćena električna energija, ali je problem ko bi platio razliku u ceni, jer domaćinstva u Srbiji plaćaju najnižu cenu kilovat-sata u Evropi. Za sada nema najave da bi u Srbiji, kao i u Hrvatskoj, bio osnovan poseban fond za ovu namenu, pa se naslućuje da će podsticaj obnovljivih izvora energije pasti na teret prihoda onoga ko tu skupu, čistu struju bude kupovao – na EPS. Najavljuje se da će kilovat-sat iz malih HE, pomoću vetra i sunca, koštati od devet do gotovo 14 centi. Prosečna prodajna cena kilovat-sata EPS-a je ispod pet centi, što znači da bi na svakom „čistom” kilovat-satu EPS gubio nekoliko evrocenti. Ostaje da se vidi da li će podršku čistoj energiji dati država, da li će se to prevaliti na elektroprivredu ili će, kao u Hrvatskoj, kupci struje puniti poseban fond za te izvore energije.

[objavljeno: 03/03/2009]

Nastavak na Politika...