Izvor: Politika, 01.Okt.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I poslanici su potrošači
Odluka je Republike Srbije gde će se Direktiva o potrošačkom kreditu implementirati, očigledno je da Srbiju ona formalno ne obavezuje, kaže Rut Ana Butner, šef ZAP projekta u Srbiji. – Evropsko pravo propisuje određene obaveze za davaoce kredita i informacije koje potrošač ima pravo da dobije
Inicijativa „Politike” da se u Predlog zakona o zaštiti potrošača vrati Direktiva o potrošačkim kreditima i time građanima Srbije omogući zaštita kakvu uživaju svi potrošači >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Evropi, izazvala je juče reakcije među poslaničkim grupama i udruženjima potrošača koja su, kako kažu, prijatno iznenađena burom koju je ova tema izazvala. Već su obavljene i konsultacije i razgovori sa predstavnicima poslaničkih grupa i parlamentarnih odbora, a već u ponedeljak kreću i sastanci na kojima bi predstavnici udruženja trebalo da dostave amandmane. Kako je ključna primedba svih udruženja upravo Direktiva 2008/48, nadaju se da će se potrošački krediti, kao važan i neopravdano izostavljen deo, ipak naći u novom zakonu o zaštiti potrošača.
Rut Ana Butner, šef evropskog ZAP projekta u Srbiji, kaže za „Politiku” da je sa pravne tačke gledišta, usvajanjem prvog Zakona o zaštiti potrošača 2005. godine Srbija već odlučila da implementira specifičan zakon koji sadrži sva prava potrošača. Ova specifična uloga se može uporediti sa francuskim i italijanskim primerima zakona o potrošnji koji postoje i imaju posebnu ulogu – predstavljaju leks specijalis u odnosu na građanske zakonike .
– Zato, poštujući odluku iz 2005. godine, novi zakon uređuje privatnopravne i javnopravne aspekte zaštite potrošača, koji su sa jedne strane odredbe o ugovorima i marketingu, a sa druge strane uređuje pitanja nadzora, nadležnosti ministarstva zaduženog za zaštitu potrošača i različitih agencija i institucija. Ovaj sveobuhvatan pristup trebalo bi da pomogne sudovima koji sprovode potrošačko pravo, zvaničnicima Vlade nadležnim za nadzor, trgovcima koji aktivno učestvuju na tržištu, kao i udruženjima potrošača i individualnim potrošačima da budu upoznati sa pravima i obavezama da bi Zakon o zaštiti potrošača bio delotvoran i sprovodljiv – kaže Butner.
Ona podseća da još važeći zakon iz 2005. godine u članu 29/30 sadrži neke uopštene odredbe o potrošačkim kreditima koji ne ispunjavaju standarde EU i koje se moraju ukinuti ako je namera da se kroz zakon implementiraju specifična prava za potrošače iz Direktive o ugovorima o potrošačkim kreditima.
– Odluka je Republike Srbije gde će se ova Direktiva implementirati. Očigledno je da Srbiju ona formalno ne obavezuje i to nije ni relevantno u formalnom smislu. Sa druge strane, to je volja i predanost Vlade Srbije da prilagodi svoje zakonodavstvo u najvećoj mogućoj meri evropskom. Stoga bi pravo EU trebalo da budu polazna tačka, ali naravno mora biti usklađeno i sa specifičnom situacijom zakonodavstva koje je na snazi u Srbiji – kaže naša sagovornica.
Na pitanje šta je prema njenom mišljenju najbitnije u Direktivi o potrošačkom kreditu, Butner kaže da Direktiva posmatra situaciju iz ugla potrošača i ima u vidu pitanje „Kako ću ja kao potrošač biti u mogućnosti da donesem odluku kada uzimam kredit?”.
– Kada budem imao novi posao i treba mi auto da idem na posao i nisam uspeo da uštedim dovoljno para, moram da razmišljam da uzmem kredit. Za mene kao potrošača, nije bitno da li kredit uzimam od banke ili lizing kompanije ili trgovca koji prodaje proizvod. Pitanje je „kako potrošač može da bude siguran da neće greškom izabrati lošu opciju” – ilustruje Butner primerom važnost ovog dela zakona.
U EU, dodaje, potrošači imaju određena minimalna prava kada uzimaju potrošačke kredite. Evropsko pravo propisuje određene obaveze za davaoce kredita koji pokrivaju uslove ugovora o kreditu (na primer, pravo na prevremenu otplatu) i informacije koje potrošač ima pravo da dobije.
Davalac kredita, dovoljno vremena pre zaključivanja kredita (banka, trgovac ili bilo ko drugi ko nudi kredite), biće u obavezi da pruži potrošaču razumljiv set informacija o kreditu.
– Ove informacije će se davati potrošačima na standardizovanom formularu „Standardni evropski informacioni list o potrošačkom kreditu”. Sadržaće i godišnju efektivnu kamatnu stopu, jedinstvenu cifru koja predstavlja troškove kredita. Davalac kredita će morati da naznači ključne informacije u ugovoru.
Ako se potrošač pokaje zbog odluke o uzimanju kredita, može da jednostrano raskine ugovor o kreditu bez obrazloženja u roku od 14 dana od zaključivanja ugovora. Potrošač će imati pravo da otplati kredit ranije nego što je predviđeno u ugovoru, dok davalac kredita može da traži fer i objektivno opravdanu kompenzaciju – objašnjava šefica ZAP projekta u Srbiji.
U evropskim krugovima se slažu da je pitanje zakonodavne odluke da li će Direktiva 2008/48 biti implementirana posebnim zakonom, kao deo Zakona o zaštiti potrošača, kao što je Ministarstvo trgovine i usluga predložilo, ili kao amandman na Zakon o obligacionim odnosima ili kao novi posebni zakon. Opcija da se ugovori o potrošačkim kreditima uvrste u novi zakon o zaštiti potrošača zasniva se na pokušaju sveobuhvatnog pristupa potrošačkom pravu u odnosima sa trgovcima, posebno kada su oni davaoci kredita.
----------------------------------------------
Makedonija ima poseban zakon o kreditima
Makedonija oblast potrošačkih kredita reguliše posebnim zakonom koji je donet na inicijativu Ministarstva finansija, u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i u saradnji sa potrošačkim organizacijama, kaže za „Politiku” Marijana Velkova, predsednica Organizacije potrošača Makedonije.
S obzirom na to da je na snazi od 2004. godine, od januara se očekuje dopuna i potpuno usklađivanje sa Direktivom 2008/48.
– Postoje i podzakonski akti u kojima banke kontroliše Narodna banka Makedonije, lizing Ministarstvo finansija, a sve ostale davaoce kredita koji imaju poseban registar Ministarstvo ekonomije, dok je za kontrolu nadležan Državni tržišni inspektorat – kaže Velkova.
----------------------------------------------
Kako je oblast potrošačkih kredita regulisana u regionu
Hrvatska – u okviru Zakona o zaštiti potrošača
Slovenija – poseban zakon
Makedonija – poseban zakon
Crna Gora – samo delom u Zakonu o zaštiti potrošača
----------------------------------------------
Direktiva ili rok za poseban zakon
U udruženjima potrošača kažu da se nadaju da se zbog amandmana neće odužiti rok za donošenje zakona o zaštiti potrošača koji Srbija očekuje više od dve godine. Oni upozoravaju da je zakon kompletan i da je samo neophodno vratiti Direktivu u njegov okvir. Ukoliko se dogodi da zakon bude uvojen bez uvažavanja amandmana, potrošačke organizacije će tražiti da se država izjasni o roku u kome će poseban zakon biti donet.
----------------------------------------------
Jovanović: Jasno zaštititi potrošače od monopolista
– Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je juče da će LDP amandmanima na Predlog zakona o zaštiti potrošača tražiti da se jasno propišu pravila koja bi zaštitila građane prilikom podizanja potrošačkih kredita i u oblasti usluga od opšteg interesa poput telekomunikacionih i komunalnih, saobraćaja, struje, gasa i naftnih derivata.
Jelica Antelj
objavljeno: 02/10/2010
