Izvor: B92, 16.Avg.2015, 13:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I ovako osakaćeni dobri za Aziju i Afriku
U Rusiji, Kazahstanu, Azerbejdžanu, Alžiru i naša osakaćena građevinska industrija mogla bi godišnje realizovati usluge vredne milijardu do milijardu i po evra.
A samo zahvaljujući tim tržištima mogli bismo udvostručiti sadašnju proizvodnju, odnosno izvoz od 220 miliona evra, kaže potpredsednik Građevinsko-industrijske komore Goran Rodić.
Azijske i afričke zemlje zainteresovane su za našu operativu ali i uvoz proizvoda domaće građevinske industrije, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << počevši od cigli i blokova do nameštaja, stolarije, keramike, dodaje on, uz ocenu da je potencijal srpskog neimarstva zanemaren, i da dosad država uopšte nije obraćala pažnju na razvoj i potrebe te industrije te da mora da nađe način da kapitalne radove finansira domaćim novcem.
Zbog lošeg stanja u građevinskoj industriji sve je manje đaka koji se školuju za te poslove pa je druga opasnost koja preti – da ostanemo i bez kadra koji bi eventualno mogao da učestvuje u podizanju grane. Ako ne povedemo računa o školovanju novih majstora, ili ako ih ne prekvalifikujemo, ostaćemo bez kvalitetne radne snage, poručuje Goran Rodić. On navodi da, recimo, nedostaju armirači, a srpsko neimarstvo neće imati budućnost ako se i dalje za to zanimanje u celoj Srbiji bude upisivalo desetak učenika.
Sada srpska građevinska operativa zarađuje na stranim tržištima više od 200 miliona evra, ali na domaćim tenderima teže prolazi, iako je to ulaznica za veće poslove u inostranstvu.
Podsetimo, Vlada je promenila zakon o javnim nabavkama kojim su domaći ponuđači izgubili bilo kakvu prednost u odnosu na strance pri dobijanju posla. Naši građevinari se žale na „pisce“ uslova za tendere jer to uglavnom čine tako da naša privreda ne može ni da učestvuje u javnom nadmetanju. Traže se reference koje srpske firme nemaju niti mogu imati.
“Samo u građevini u Srbiji ima posla. Građevinare zapošljava svako selo, svaki region. Međutim, za ozbiljniji angažman naših firmi na svetskim gradilištima nepohodno je da naše građevinske firme dobiju mogućnost da rade na kapitalnim projektima i da zarade. Rad na velikim projektima u zemlji je značajan jer se tako domaćim kompanijama otvaraju vrata velikih projekata u inostranstvu. Sada sve to ubiraju strane kompanije koje rade na našim gradilištima, iako obično posao nose srpske firme”, objašnjava Rodić.
Po njemu realizacija projekta “Beograd na vodi” mogla bi da oživi domaću građevinsku industriju i stanogradnju.
“U okviru “Beograda na vodi” bi se gradili pretežno luksuzni stanovi visokog standarda i mogli bi da se koriste proizvodi naše građevinske industrije”, naveo je on.
Domaće firme bi tako mogle, kako kaže, da uposle svoje kapacitete, a radnici bi se susreli s novim materijalima i na taj način stekli još jedno iskustvo, što bi im kasnije pomoglo za nastup u inostranstvu.
Rodić je naveo i da bi zbog višegodišnje realizacije radova firme mogle da zapošljavaju radnike u redovan radni odnos, zbog čega bi rad na crno bio sveden na minimum. Naše firme bi se pojavile kao glavni izvođači i stekle referencu za nastup na inostranim tražištima.
O tome u kakvom je stanju sada domaća građevinska industrija najbolje govori podatak da je pre krize u Srbiji godišnje građeno blizu 40.000 stanova, a sada tek po nekoliko hiljada. A kako vele u Klasteru nekretnina, kada je reč o njihovoj vrednosti situacija je ove godine bolja i, nakon višegodišnjih oscilacija, cene su konačno stabilizovane.
Realne su i sada je povoljan trenutak za kupovinu, ocenjuju u Klasteru, navodeći kao mogućnost za oporavak tog tržišta i cele građevinske industrije da se štednja građana od bezmalo deset milijardi evra iskoristi za kupovinu nekretnina. U Klasteru smatraju da bi tražnja na tržištu nekretnina bila povećana kada bi naše banke snizile kamatne stope na deviznu štednju.
“To zavisi od politike banaka. To jeste veliki potencijal, ali za banke je najbitnije da budući klijenti budu solventni, da vraćaju kredit. Jasno je, dok politički sistem ne bude stabilan i dok se privredni ambijent ne unapredi, ništa od toga neće biti. Malo ko danas ima stabilan i predvidiv posao. U podizanje kredita mogli bi se upustiti samo zaposleni u kompanijama koje imaju dugoračan plan poslovanja, a pitanje je koliko je takvih”, ocenjuje Rodić.
