Izvor: Politika, 09.Dec.2013, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I niska inflacija – košta
Ovogodišnji pad cena posledica je niskih investicija i privatne potrošnje, a ponajviše recesije u najvećem delu privrede
Vest da su potrošačke cene u Srbiji u oktobru ove godine bile samo za 2,2 odsto više negu u istom mesecu 2012, trebalo bi da gode svakom uhu. Dodatno umirujuće deluje izjava guvernera Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković da centralna banka namerava da inflaciju, koja će na kraju ove godine biti ispod četiri odsto, „stabilizuje na niskom nivou, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << s ciljem da ona do kraja 2016. iznosi četiri odsto.”
Da li je Narodna banka Srbije, posle višedecenijske uzaludne borbe sa inflacijom, konačno našla pravi lek za tu boljku srpske ekonomije?
U to, reklo bi se, ne veruje ni Tabakovićeva. Na nedavnom Samitu guvernera zemalja regiona nije krila zadovoljstvo što će posle prošlogodišnjih 12,2 odsto, ovogodišnja stopa rasta potrošačkih cena biti ispod takozvane donje granice cilja od 5,5 procenata. Ali, rekla je, nije srećna što je ovogodišnja niska inflacija posledica smanjene tražnje, iako je „sve što NBS preduzima u okviru svoje nadležnosti usmereno ka povećanju zaposlenosti, tražnje i ekonomskog rasta”.
Koliko god različito gledali i na inflaciju, ekonomisti se u jednom slažu – suzbijanje glavnih uzroka te boljke kod nas, pre svega potrošnje preko mogućnosti, tek počinje.
Za Milojka Arsića, profesora beogradskog Ekonomskog fakulteta, inflacija nije osnovni društveni cilj.
– Pravi cilj je rast zaposlenosti i standarda građana – ukazuje Arsić. – Niska inflacija je sredstvo koje omogućava da se on ostvari. Ali, da li će biti ostvaren zavisi i od stope investicija, karakteristika privrednog sistema i druge ekonomske politike. Osnovni uzrok naše inflacije je visoka javna potrošnja. Taj problem smo tek počeli da rešavamo. Njen ovogodišnji pad posledica je upravo velikog pada investicija i umerenog pada privatne potrošnje, a ponajviše recesije u najvećem delu privrede.
„Lepo je imati nisku inflaciju, ali i ona košta”, primećuje Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka. Njen ceh se plaća padom zaposlenosti i propadanjem domaće industrije.
– NBS je postiže i održavanjem valutnog kursa, ali precenjen dinar od 2001. ide naruku uvoznicima i podstiče deformisanu potrošnju – kaže Kovačević. – Otuda, u velikoj meri, i svi naši deficiti, a oni koji su primorani da izvoze sa zarađenim devizama teško pokrivaju sve veće domaće troškove proizvodnje.
Umirena inflacija u 2013. pogoduje uspešnijem poslovanju, kaže ekonomista Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja. Najviše zbog stabilnog dinara, opadanja kupovne moći, rasta izvoza i rodne godine. Novo zaduživanje u inostranstvu obećava izdašan priliv evra, stabilan kurs i održavanje relativno niske inflacije. Uslov je, kaže, da ne dođe do eventualnog predizbornog labavljenja očekivanih mera, komotnije emisije novca zarad pokrića deficita.
– Nije sporno da je NBS češćom kupoprodajom deviza uspela da umiri kurs dinara, ali i poslovne banke su počele više da je slušaju – ukazuje Milan R. Kovačević. – Rast potrošačkih cena od četiri odsto u naredne tri godine i nije preambiciozan cilj, ali i njega treba ostvariti, podsećajući da su češće bile godine sa dvocifrenom inflacijom.
Kome odgovara aktuelna monetarna politika centralne banke?
– Zadužena privreda neće se radovati restriktivnoj monetarnoj politici, iako ona i obuzdava inflaciju, a rešavanje prezaduženosti i okončanje stečaja strateški su važni za stabilnost – smatra naš sagovornik. – Zaduženima u dinarima, koji su u manjini, inflacija bi pomogla da se razduže. Dužnici u stranom novcu strepe od poskupljenja evra, a ne ide im u prilog ni verovatni rast inflacije u svetu. Vlada se posebno uzda u rast investicija, koje još opadaju, a strane neće navaliti, pa će pritiskati NBS da podstakne kreditiranje privrede, dok će njoj za očuvanje stabilnosti biti važnije „drenirati” dinare emitovanjem hartija od vrednosti. Biće teško rizikovati i sa smanjenjem rezervi banaka.
Investitorima bi godila i veća stabilnost cena od sadašnje samo kod prodaja u Srbiji, ocenjuje Milan R. Kovačević. Evropska unija je ima. Strani ulagači se neće zaduživati kod nas, jer je kredit preskup, nego u njihovim zemljama. Nijedna ozbiljnija investicija u proizvodnju neće doći zato što računa na domaće tržište, već samo ako može biti konkurentna u svetu.
– Neophodno je da smanjimo potrošnju, da bi se veći deo BDP upotrebio za investiranje, iako to nije dovoljno za njihov rast. Na drugoj strani, za rast trgovine i svih usluga i za smanjenje nezaposlenosti, potreban nam je rast potrošnje. Nije to jedina kontradikcija koja će nas pratiti u naporu da postignemo održivi privredni rast, zapošljavanje i popravljanje životnog standarda građana – ukazuje Milan R. Kovačević.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 09.12.2013.
.jpg)
