Izvor: Vostok.rs, 09.Nov.2011, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I naftovod “diže” cenu benzina
09.11.2011. -
Državno preduzeće Transnafta izgubila je prošle godine sve mušterije osim NIS-a, ove godine povećala je broj zaposlenih, zarade i donacije, a sve neracionalnosti u poslovanju nadoknađuje povećanjem cena transporta nafte. Iz krugova bliskih Ministarstvu infrastrukture (pod čijim je okriljem i energetika) procurila je informacija da će se Transnafta obratiti Vladi sa još jednim zahtevom za povećanjem cene svoje usluge u ovoj godini.
Od milijardu evra povoljnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << kredita Svetske banke koji bi trebalo da bude na raspolaganju Srbiji iduće godine, pola novca biće potrošeno na popravljanje upravljanja i podizanje efikasnosti poslovanja - državnih preduzeća. Dogovor Svetske banke i Srbije još je daleko od potpisivanja, ali se u vašingtonskim krugovima ove međunarodne finansijske institucije može čuti da su kontakti sa zvaničnicima u Beogradu po tom pitanju već uspostavljeni i da se preliminarni pregovori vode.
Stručnjaci Svetske banke i ne pomišljaju da se u ovoj fazi izjašnjavaju o željama vlasti u Beogradu kako će potrošiti zajam, mada među "pregovaračima” postoji gotovo nepodeljeno mišljenje da je krajnje vreme da se nešto učini s državnim firmama. Otuda i visok stepen saglasnosti u ovoj fazi "pregovora” o potrebi da se veća suma novca potroši za osposobljavanje javnih preduzeća da prave profit.
Do sada su oči javnosti najčešće "bockali” načini na koji političke partije iz redova svojih funkcionera biraju top menadžent i nepristojne visine zarada direktora i zaposlenih u javnim preduzećima koja (uglavnom) predstavljaju državni monopol.
Manje pažnje, međutim, posvećeno je sposobnosti tih preduzeća da efikasno rade i racionalno posluju da bi zaradila profit. Nebriga države za profesionalnim menadžerskim upravljanjem u njenim preduzećima dovela je dotle da neka od njih posluju sa gubicima (Jat, Železnica, EPS, Galenika...) koji se pokrivaju novcem prikupljenim od poreskih obveznika, neka posluju s niskim profitom (Telekom, Pošta...) koji bi mogao biti višestruko veći ako bi se podigla efikasnost njihovog upravljanja i poslovanja, a neka opstaju samo zato što koristeći monopolski položaj više puta godišnje podižu cene svojih usluga ne vodeći računa o broju zaposlenih i ostalim troškovima.
Iz stručnih krugova dugo se ukazuje na neophodnost reforme javnog sektora, a pre neki dan i Privredna komora Srbije uputila je Vladi ko zna koji po redu predlog za efikasnije suprotstavljanje posledicama krize u kojem je kao jedna od ključnih mera navedena reforma javnog sektora koja podrazumeva depolitizovanje i uvođenje korporativnog upravljanja državnim firmama. Odmah je reagovao premijer Mirko Cvetković: „Preduzeća od vitalnog značaja moraju da posluju na ekonomskim principima i čistim računima, a na državi je da to omogući punom profesionalizacijom upravljanja, restrukturiranjem, uvođenjem javno privatnog partnerstva i privatizacijom".
Poslovanje „na ekonomskim principima" do sada nije bila odlika većine javnih preduzeća, jer ih monopol „oslobađa" odgovornosti za takvo poslovanje pa se uglavnom zadovoljavaju postignutim rezultatima. U aprilskom Memorandumu s MMF-om zapisano je da u većini državnih preduzeća velike zarade ne odgovaraju stepenu produktivnosti, da postoji prevelik broj zaposlenih, da nema investicija i da je slabo korporativno upravljanje, ali država još ništa nije preduzela da to promeni. Plate u sedam od deset javnih preduzeća kojima upravlja država ove godine skaču i po 10.000 dinara iako su tri puta veće od prosečne zarade u Srbiji, a bez obzira na krizu broj zaposlenih povećan je za godinu dana za 1.000 ljudi, iako su sva javna preduzeća imala obavezu da naprave program racionalizacije i smanje ionako prevelik broj radnika.
Jedno od tih javnih preduzeća „Transnafta” povećala je, na primer, u odnosu na lane broj zaposlenih za 20 (sada ih ima 120), a prosečna plata porasla je sa 125.269 dinara na 131.772. I prošle godine rasle su zarade zaposlenih jer je fond plata povećan sa 180 na 197 miliona dinara ali i ostali troškovi uključujući i 44 razne donacije i sponzorstva (za kulturu, umetnost i nauku, amaterski sport, reklame i propagandu). Do sada nikoga nije bilo briga što je ovakav rad Transnafte u suprotnosti sa zvaničnom politikom Vlade o smanjenju troškova i broja zaposlenih u državnom sektoru. Država kao vlasnik čak i toleriše neracionalno poslovanje svoje kompanije i nagrađuje je time što u državnom budžetu za ovu godinu izdvaja pare za garancije na zajmove koje Transnafta uzima kod banaka. Skoro 300 milijardi dinara Vlada je planirala u budžetu kao garancije za kredite koje su uzeli EPS, Železnice Srbije, Putevi Srbije, Transnafta...
A malo se ko u državu uzbuđuje što već nekoliko godina opada korišćenje naftovoda, odnosno transport sirove nafte za koji je zaduženo javno preduzeće Transnafta. U 2006. godini naftovodom od Sotina (granica sa Hrvatskom) do Novog Sada i od Novog Sada do Pančeva transportovano je 2.823.759 tona sirove nafte, a 2010. – 2.421.328. tona. Kad se ti podaci stave u odnos sa povećanjem broja zaposlenih i rastom zarada, onda je logično što je za pet godina efikasnost poslovanja Transnafte značajno opala.
U tom periodu Transnafta je izgubila većinu mušterija i 2010. godine pružala je usluge transporta sirove nafte jedino Naftnoj industriji Srbije (1,88 miliona tona uvozne sirove nafte i 538.000 tona domaće nafte). Prema zvaničnim podacima Transnafta je 2009. godine opsluživala Petrobart (sa 12.473 tone), Nafta AD (135.672 tone), TEAM OIL (sa 63.343 tona) i Lukoil (sa 19.967 tona). Ni sa jednim od tih distrubutera Transnafta nije imala ugovor o transportu za 2010. godinu.
Naravno da se to odrazilo i na poslovanje kompanije, pa je osnovna delatnost pravila gubitke jer su rashodi bili veći od prihoda. Tako je, na primer, poslovni prihod 2009. godine bio (493.046.000 dinara) veći nego 2010. (484.326.000), a gubitak koji 2009. godine nije postojao, 2010. godine dostigao je 54.882.000 dinara. Istina, neto dobit je povećana sa 85.067.000 dinara (2009. godine) na 112.098.000 dinara (2010.), ali je taj rezultat posledica prodaje dela imovine. Naime, nekretnine, postrojenja i oprema Transnafte vredeli su 2009. godine 3.026.675.000 dinara a 2010. godine - 2.370.481.000 dinara.
Rast prihoda ostvaren je uglavnom zbog rasta cena (monopolskih) usluga koje je Vlada Srbije odobrila svojoj kompaniji Transnafta. Tako je samo u ovoj godini tarifa za transport sirove nafte od Sotina do Novog Sada povećana 17 odsto u odnosu na prošlu godinu i čak 30 odsto na deonici od Novog Sada do Pančeva.
Transnafta ovako kako je organizovana kao državna firma i sa menadžmentom koji je postavljen posle partijskih nagodbi vladajuće koalicije nije u stanju da poveća efikasnost svog osnovnog poslovanja, pa je primorana da za „zatvaranje rupa" u svom poslovanju pribegava povećanju tarifa za transport nafte. Država toleriše neefikasnost pa i neodgovornost svoje firme, a cenu plaćaju građani koji na pumpama toče skuplje gorivo za svoje atomobile. Time država direktno narušava i standard svojih građana.
Iako je ove godine već povećala cene svojih usluga, Transnafta bi do kraja 2011. godine mogla da od Vlade zatraži još jedno poskupljenje transporta nafte kako bi pokrila svoju neefikasnost i rasipništvo. Ta informacija procurilaje iz krugova bliskih Ministarstvu infrastrukture (pod čijim je okriljem i energetika). A Vlada bi, i pored javnih obećanja u uvođenju ekonomski racionalnog poslovanja u svoje kompanije, verovatno još jednom popustiti i odobriti poskupljenje transporta sirove nafte. Naravno, na štetu građana.
Prijava protiv Transnafte
Državna revizorska institucija (DRI) podnela je u maju zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Transnafte i generalnog direktora tog javnog preduzeća. Kontrolom finansijskih izveštaja i poslovanja Transnafte u 2009. godini, državni revizori su utvrdili prekšaj Zakona o javnim nabavkama. Transnafta je, kako je navedeno u izveštaju DRI, u maju 2009. godine ugovorila uklanjanje površinskog sloja zemljišta zagađenog sirovom naftom u selu Glogolj, u vrednosti 45,9 miliona dinara, a prethodno nije sprovela postupak javne nabavke. Državni revizori su utvrdili i da je Transnafta u postupku javne nabavke pregovaračkim postupkom kao najpovoljniju prihvatila ponudu Rudarskog instituta Zemun u vrednosti 13,3 miliona dinara, a koja se podudarala sa konkursnom dokumentacijom. Na taj način je, ukazali su revizori, bila organičena konkurencija među ponuđačima.
Miša Brkić,
Izvor: novimagazin.rs
