Izvor: Blic, 11.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I hrana ostaje u magacinima
I hrana ostaje u magacinima
BEOGRAD - Do kraja ove godine kupovna moć stanovništva u Srbiji neće moći da se popravi jer nisu stvoreni preduslovi da rastu plate niti da cene padaju. Bolje stanje u kućnim budžetima može se očekivati početkom naredne godine, ali samo u slučaju da
zahvaljujući inostranim kreditima i podsticaju izvoznih programa značajnije poraste proizvodnja - procenjuje u razgovoru za 'Blic' dr Vladana Hamović, saradnik Instituta za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tržišna istraživanja.
- Najnovija anketa je potvrdila da je trgovinski promet u julu veći za devet odsto u odnosu na prethodni mesec, dok je u poređenju sa istim periodom prošle godine uvećan za 18 procenata. Tom porastu su, uglavnom, doprineli potrošački krediti za neprehrambemnu robu. Građani su dobili priliku da kupe ono čega su se odricali poslednjih godina ili da zamene stare kućne aparate i nameštaj. Nažalost, zbog toga su morali da se liše nečeg drugog što se vidi iz podatka da se uvećavaju zalihe prehrambene robe - ističe dr Hamović.
Trgovci, prema njenim rečima, prognoziraju da će i narednih meseci biti smanjen promet namirnica, pogotovo onih koje se ne koriste svakodnevno. Na to će, pored bankarskih pozajmica za kupovinu trajnih potrošnih dobara, uticati i neizbežni porast cena poljoprivrednih proizvoda od ovogodišnjeg roda. Takođe, poskupljenje struje, čak i u procentu od 10 odsto, izazvaće promenu cenovnika svih proizvođača, što će dodatno smanjiti promet u radnjama. Rast cena u naredna tri meseca očekuje 27 odsto anketiranih privrednika.
- Naša anketa je potvrdila da ne samo da se zbog tankog novčanika roba slabo prodaje, već i da joj kvalitet nije za pohvalu. Oko 24 odsto trgovca je potvrdilo da nije zadovoljno asortimanom ponude u svojim radnjama - navodi dr Hamović. Za loš kvalitet proizvoda, prema njenoj oceni, najveći krivac je nemogućnost privrednika da nabave dobre sirovine, pa se snalaze kako znaju i umeju i tako zidaju zalihe.
Čak ni kvalitet inostrane robe koja se nudi u našim radnjama, dodaje dr Hamović, nije za visoku ocenu jer se uvoznici ravnaju prema platežnoj moći stanovništva. M.V.
