Izvor: Večernje novosti, 24.Feb.2013, 23:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I hrana na karticu

UPRKOS krizi, promet ostvaren kroz platne kartice neprestano raste, pa je lane dostigao čak 624,3 milijarde dinara. Međutim, iako sve lakše posežemo za karticama, pojedinačna kupovina sve je manje vredna kako po pokazateljima bankara, tako i po rečima samih trgovaca. A ova činjenica ukazuje na - sve veću besparicu sa kojom se suočavamo, jer se karticama pazare i samo osnovne namirnice, koje su svakodnevno na trpezi. - Danas nije neuobičajeno da kupac karticom plati pazar od 200-300 dinara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << što je ranije bila retkost. A u korpi često bude samo hleb i mleko - ukazuju u jednom velikom trgovinskom lancu u Beogradu. Podaci Narodne banke Srbije govore da smo lane u prodavnicama, benzinskim pumpama, restoranima i ostalim prodajnim mestima potrošili više od 194 milijarde dinara u zemlji i još 27 milijardi u inostranstvu. Ostatak do 624,3 milijarde se odnosi na podizanje gotovine na bankomatima i šalterima u zemlji i van nje. Koliko promet raste, najbolje se vidi u poređenju sa predkriznom 2007. godinom. Tada je, sa aktivnih 2,5 miliona kartica, ostvareno 256,8 milijardi dinara prometa, dok je danas sa 2,7 miliona kartica, godišnji promet više nego udvostručen. Međutim, iako se kartice danas više koriste, pojedinačne kupovine pre krize bile su vrednije, pa je i prosečan trošak po kartici ranije bio veći nego sada. Tako je 2007. u inostranstvu prosečna kupovina bila „teška“ 84 evra, a sada je 15 evra manja. Prosečan pazar u Srbiji pre pet godina bio je 2.159 dinara, kada je vrednost evra bila 78 dinara, a danas je tačno 111 dinara manji, dok je evro značajno veći. TROŠAK LANE je bilo aktivno čak 2,7 miliona izdatih kartica. To znači da je svaka, bar jednom, upotrebljena za podizanje novca ili za plaćanje. Statistika NBS kaže da je, u proseku, svaka lane korišćena 13 puta, dok prosečan trošak u Srbiji iznosi 3.983 dinara, kada se uračuna i podizanje keša i plaćanje. Prosečan iznos svih vrsta transakcija u inostranstvu je 76 evra.Iznošenje keša iz Srbije zakonom je ograničeno na 10.000 evra, ali zato limit po karticama ne postoji. Tako su građani iz zemlje, preko kartica, lane izneli ravno 268 miliona evra. Iako je najviše novca upravo utrošeno na plaćanje smeštaja, benzina, hrane i odeće, čak 211,6 miliona evra, prosečan iznos po jednoj transakciji nije velik: 69 evra. Sa bankomata je podignuto nepunih 55 miliona evra, u proseku po kartici 127 evra. Bilo je i onih koji su novac podizali karticom direktno sa šaltera banke, što se smatra najskupljim načinom dolaska do keša: ukupno 1,6 miliona evra, u proseku 170 evra po transakciji. - Za plaćanje u inostranstvu najpovoljnije je koristiti platne kartice koje su direktno vezane za devizni račun klijenta u Srbiji - objašnjavaju bankari. - Na taj način izbegava se dodatni trošak obračuna evra u dinare, koju zaračunava banka u Srbiji. Banke uglavnom za ovaj obračun koriste svoj prodajni kurs za efektivu, na dan zaduženja. Pojedine dobijaju obračun od međunarodnih centara ovih platnih kartica, koji računaju gornji kurs po Rojtersovoj kursnoj listi.

Nastavak na Večernje novosti...