Izvor: Večernje novosti, 29.Dec.2013, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I hleb prodajemo na crno!

SVAKA druga vekna na našem tržištu proizvedena je na crno, a u mlinarskoj i pekarskoj industriji više od 50 odsto rada odvija se nelegalno, izjavio je Zoran Drakulić, član saveta direktora Poreske uprave i vlasnik "Point grupe" i ocenio je da se država nije na pravi način organizovala u borbi protiv sive ekonomije. Pojedini mlinovi u Srbiji, kako je naveo, kupuju pšenicu na crno, i na isti način pekarama prodaju brašno, i zbog tako nelojalne konkurencije, industrijske pekare i mlinovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << su u izuzetno teškoj situaciji. U mlinarskim preduzećima tvrde da je situacija još dramatičnija. - Zvanična statistika registruje jedva oko 20 odsto proizvodnje hleba u Srbiji, iz čega se može zaključiti da u onih 80 odsto statistički neregistrovane proizvodnje veliki deo čini sivu ekonomiju u pekarstvu - kaže, za "Novosti",Zdravko Šajatović, zamenik direktora "Žitovojvodine". - Što se tiče evidencionih markica za brašno, njih lepi ogromna količina proizvođača brašna, što je i poljoprivredna inspekcija utvrdila. Problem je što se i brašno sa nalepljenim markicama prodaje "u gotovini", mimo tokova legalnog platnog prometa, i to je "hrana" za sivu ekonomiju u pekarstvu. Šajatović napominje da konačno postoji i politička volja da se nešto uradi, da se sredi tržište. Uspeli su, kaže, da konačno načnu tu tvrđavu sivu ekonomiju. Ali, od te volje do realizacije veoma je dug put.PREHRANA I DUVAN SIVA ekonomija najveća je u prometu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, zatim duvanskih proizvoda, u ugostiteljstvu, prevozu, zanatskim uslugama... Stručnjaci ističu da je carina "rak-rana" u sistemu poreske kontrole i u borbi protiv sive ekonomije. Imajući u vidu pad potrošnje, kao i visoku nezaposlenost i u narednoj godini se očekuje dodatni plan naplate poreza od 10 odsto. - Godišnje se u Srbiji potroši ukupno oko 720.000 tona brašna, od toga 150.000 tona ode u izvoz - dodaje Šajatović. - Dakle, naše potrebe su 570.000 tona godišnje. Inače, iz godine u godinu pada potrošnja hleba kod nas, tako, prema poslednjim podacima, godišnje iznosi 104,7 kilograma po stanovniku, dok je u EU 40 kilograma. Kod peciva beležimo blagi rast i sada iznosi oko sedam kilograma. Struktura potrošnje je takva da najviše brašna ide za hleb, peciva, pa za konditore, testenine i za kućnu upotrebu. Kod nas posluje preko 300 mlinova i oko 7.000 malih zanatskih pekara. Ne postoji zvaničan podatak koliko ima industrijskih mlinova. CENE MIROVALE U POSLEDNjE dve godine cena vekne hleba "sava" od pola kilograma od belog brašna tip 500 nije povećavana. U tom periodu je uredbama vlade ograničavana i snižavana cena osnovne vrste hleba, kretala se najčešće do 48, a početkom ove godine "gornja" cena je smanjena na 44 dinara. U zavisnosti od regiona Srbije, najprodavanija vekna belog hleba sada može da se kupi i upola te cene, za 25 dinara.

Nastavak na Večernje novosti...

Telegraf.rs: Svaki drugi hleb u Srbiji proizveden na crno!