Izvor: Blic, 20.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I hleb na odloženo
I hleb na odloženo
BEOGRAD - Jugoslovenska receptura preživljavanja dopunjena je nedavno novim 'izumom' - odloženim plaćanjem hrane i ostalih kućnih potrepština po samoposlugama čekom na čak 60 dana. Da li je ovaj rastegljivi sistem plaćanja hrane spas za istanjene porodične budžete većine stanovnika ili još jedan mamac da građani kroz više cene plaćaju dodatni ceh za ovu 'pogodnost” koja u svetu nije uobičajena?
Prodaja ide veoma teško zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << male kupovne moći stanovništva. Promet je, neuobičajeno za oktobar i novembar, u velikim trgovinskim lancima opao za čitavih 30 odsto. Pored toga što se manje kupuju trajna dobra, alarmantan je pad prodaje prehrambenih proizvoda.
- Produženi rok plaćanja treba da pomogne potrošačima. Plaćanje čekom odloženo na 60 dana subotom i nedeljom, kada je promet i inače najveći, prema našoj proceni treba da veže potrošače za nas, i to je neka vrsta pripreme za konkurenciju koja dolazi u zemlju, na primer slovenački 'Merkator”. Cene nismo povećavali ni za nivo dvomesečne kamate, ni za nivo inflacije. To smo dogovorili sa proizvođačima - tvrdi za 'Blic' Dragan Popara, direktor za malopromet u 'C marketu”, gde se radnim danima može kupovati sa već uobičajenim počekom na 30 dana. Da cene nisu povećavane ni za nivo kamata, ni za nivo mesečne inflacije, iako sa počekom od 60 dana može da se kupuje i u njihovim samoposlugama, tvrde i u 'Pekabeti”.
- Ima, međutim, kupaca koji ne žele tako dugi poček, pa oni kupuju i dalje na odloženo plaćanje od mesec dana. Produženje roka plaćanja je neminovnost poslovanja zbog slabe platežne moći stanovništva i prilagođavanja njihovom porodičnom budžetu. Koristimo se drugim trgovačkim tehnikama da bismo nadomestili prihode koje gubimo zbog čekanja na naplatu, gubitka na inflaciji i niske trgovačke marže - kaže za 'Blic' Slađana Lučić, direktor marketinga u 'Pekabeti”.
Iako je za potrošačku korpu u septembru bilo potrebno manje od dve prosečne plate, što je povoljniji odnos nego pre godinu dana, kupovna moć stanovništva je opala zbog prezaduženosti.
Dvostruko zaduživanje je, naime, tokom proleća i posebno leta ove godine rešilo mnoge potrebe stanovništva, ali je u većini slučajeva pregrejalo porodičnu ekonomiju. Mnogi su istovremeno uzimali i hranu na 'ček na poček' i potrošačke kredite koje nude banke za trajna potrošna dobra; belu tehniku, računare, nameštaj, zatim za letovanja i tako zarobili pola i više od pola plate.
Ipak, i trgovci i bankari kažu da je servisiranje čekova na poček i kreditnih rata veoma uredno. Odakle novac?
Prema podacima Zavoda za obračun i plaćanja, primanja stanovništva u septembru su smanjena za 3,6 u odnosu na avgust i iznosila su 58,3 milijarde dinara. Isplaćene bruto zarade zaposlenih u septembru su za 10 odsto manje nego u avgustu, dok je masa isplaćenih penzija ostala gotovo ista i iznosi 15,8 milijardi dinara. Ali, uredno je registrovano i da je u septembru za četvrtinu smanjena naplata proizvoda i usluga i poreza i doprinosa od stanovništva. Odgovor na pitanje odakle građanima Srbije novac za život možda leži u skrivenim kućnim trezorima i dodatnim poslovima na koje se ne plaća porez, na šta su poček i krediti samo povećali pritisak.
Prema zvaničnim podacima, od početka godine u menjačnicama NBJ građani su promenili više od milijardu nemačkih maraka. S. Vujošević Ček odmah naplativ
U Udruženju banaka Jugoslavije podsećaju da je ček plativ isključivo po viđenju, a da rizik za sve počeke snose oni koji ih daju.
- Praktično, trgovac kreditira kupca, možda u nekom aranžmanu sa proizvođačem i to je njegova odluka, jer Zakonom o čeku nije predviđeno nikakvo odloženo plaćanje - kaže za 'Blic' Rade Bačković iz ovog udruženja. Primamljivi krediti
U 'Jubanci”, prema rečima Slavice Popović, izvršnog direktora, 30.000 građana se zadužilo za 590 miliona dinara, a 'pritisak je i dalje veliki'. U 'Vojvođanskoj banci”, prema rečima Ljupke Džoleve, direktora za kreditiranje, kredit u ukupnom iznosu od 270 miliona dinara uzelo je do sada 9.600 građana. U 'Komercijalnoj banci”, kako je potvrdio Ljubiša Mitrović, direktor za kreditiranje stanovništva, 2.500 građana se zadužilo za 76,5 miliona dinara. Prosek kredita koji se uzima je oko 30.000 dinara, kaže Mitrović, i 'oni su relativno povoljni, jer je na 100.000 dinara kredita, sa rokom otplate od dve godine i godišnjom kamatom od 8,5 odsto, mesečna rata 4.550 dinara.
