Izvor: Politika, Fonet, 20.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I firmama na izdisaju treba pomoć
Mere vlade čine kredite jeftinijim i dostupnijim, ali treba ubediti banke da odobravaju više zajmova, rekao guverner Radovan Jelašić
Dosadašnje mere vlade da se subvencionišu krediti privredi dale su rezultate, ali je važno da pomogne i preduzećima koja su u začaranom krugu i grcaju u dugovima jer je više od 60.000 njih u blokadi. Upravo je država generator velike nelikvidnosti u privrednom sistemu jer dosta kasni u plaćanju svojih obaveza, jedan je od zaključaka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bankara sa jučerašnjeg skupa u Narodnoj banci Srbije na temu „Nove mere NBS i uslovi kreditiranja posle dogovora banaka, centralne banke i MMF-a”.
Guverner Radovan Jelašić je istakao da program mera vlade čini kredite jeftinijim i dostupnijim, ali da banke povećavaju kreditni portfelj u manjoj meri nego što koriste državne subvencije. Zato, dodao je, glavni izazov ostaje kako ubediti banke da odobravaju više kredita.
Likvidnost banaka se povećala, kako je naveo, za oko 60 odsto u poslednja dva meseca, na 130 milijardi dinara, prema iznosu dinara u repohartijama NBS i obveznicama Republike Srbije, ali glavno pitanje banaka je šta uraditi sa dinarskom likvidnošću. Banke i dalje radije kupuje hartije od vrednosti, nego da odobravaju dodatne kredite.
Zaduživanje preduzeća, istakao je guverner, drastično je smanjeno od avgusta prošle godine kada su se ukupno dodatno zadužila za 2,4 milijarde evra. Od ove godine, međutim, isključivo su se razduživala prema inostranstvu, i to za 145 miliona evra.
Novca ima, naglasio je guverner. Skuplji je ali, kako uverava, ne zbog visine referentne kamate NBS, već zbog povećanog rizika. Kako je dodao, isto pitanje – da li će se vratiti vremena jeftinog kredita – muči i ceo region.
– Srbija treba u isto vreme da radi na dva izazova: kratkoročnom – krediti, privredni rast, i dugoročnom – struktura javne potrošnje, udeo državne svojine. Na srednji i dugi rok, obim i cena kredita su problem, ali kamo sreće da je to najveći problem. Bankarski sektor je likvidan, a Narodna banka je spremna da obezbedi dodatnu likvidnost u dinarima i evrima preko hartija od vrednosti i svop poslova, a u krajnjem slučaju i smanjenjem obavezne rezerve – rekao je Jelašić
Nelikvidnost privrede i blokada velikog broja preduzeća brine sve, pa bi vlada mogla dosta da pomogne garancijama za bankarske pozajmice, kao što je to slučaj u svetu. Garancijski fond bi tu mogao da „uskoči” jer se banke ne usuđuju da odobravaju kredite zbog rizika – istakao je Slavko Carić iz Erste banke.
A da bi se preduzeća spasla od stečaja ako to nije neophodno, predsednik IO Privredne banke Beograd Čedo Petrović je predložio da se u okviru Udruženja banaka osnuje telo koje bi arbitriralo između banaka i velikih dužnika i tako im pomoglo da ne bankrotiraju.
B. Dumić
[objavljeno: 20/05/2009]
