Izvor: B92, 16.Feb.2015, 14:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I država nije zaštitila dugove
Zbog naglog jačanja američke valute naše devizne obaveze za kratko vreme porasle za oko pola milijarde evra
Građani koji su se zadužili u "švajcarcima” i koji od države traže pomoć, čini se, nisu dobro izabrali crkvu pred kojom će da se mole. Na testu zaštite od valutnog rizika pala je i država.
Zbog jačanja dolara državna dugovanja uvećana su za 500 miliona evra, pokazuje računica Fiskalnog saveta. To je teret koji poreski obveznici niti mogu, niti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << treba da plaćaju, kažu u ovoj instituciji.
Da su i državni zvaničnici, baš kao i građani, bili u zabludi, pokazuje izjava tadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića. Kada je Srbija 21. septembra 2011. prvi put izašla na međunarodno finansijsko tržište i emitovala hartije od vrednosti u dolarima, predsednik vlade je to nazvao "istorijskim događajem za Srbiju”. Posle toga je Srbija još tri puta Srbija prodala evroobveznice u dolarskom znaku. Paralelno s našim zaduživanjem u američkoj valuti, dolar je jačao, pa su i naši dugovi porasli. Iako se u javnosti stekao utisak da su kursne razlike isključivo krivica bivšeg ministra finansija Lazara Krstića, jer je kako pišu mediji, odbio da kupi zaštitu od valutnog rizika, za minule tri i po godine Srbija je promenila četiri ministra finansija (Mirko Cvetković, Mlađan Dinkić, Lazar Krstić i Dušan Vujović).
Nije greh da država gubi na kursnim razlikama, jer je kretanje kursa nepredvidljivo, rekao je nedavno Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, ali jeste to što nema nikakav plan za upravljanje rizikom i što ne postoje instrumenti zaštite od valutnog rizika.
U Upravi za javni dug kažu da su tržišne mogućnosti diktirale valutu u kojoj je Srbija mogla da se zadužuje i da oni nisu mogli da biraju. U drugoj polovini 2011. pa do početka 2014, države srednje Evrope, a među njima su i Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Mađarska, Slovačka i Poljska, mogle su da se zadužuju putem emisija evroobveznica samo u američkim dolarima, dodaju.
"Pojedini kreditori jedino pozajmljuju sredstva u dolarima. Deo nasleđenih dugova od SFRJ je u toj valuti, dok je prošle godine deo starih i novih dugova kod Svetske banke pretvoren u evro", kažu u Upravi za javni dug i dodaju da je eliminisanje valutnog rizika moguće jedino ako bi se država zaduživala u dinarima, zato je najoptimalnije raditi na razvoju domaćeg tržišta dugoročnih dinarskih državnih obveznica. Takav vid pozajmice je, po trenutnim tržišnim uslovima, znatno skuplji. U Upravi kažu da su troškovi finansiranja u dinarima smanjeni u proseku za šest procentnih poena u odnosu na period pre tri godine.
-Danas se zadužujemo na sedam godina u dinarima po stopi manjoj nego pre tri godine na rok od tri meseca – to je najbolji garant da uspešno smanjujemo izloženost deviznom riziku – odgovaraju.
Međutim u Fiskalnom savetu kažu da su se i druge zemlje zaduživale u dolarima, poput Hrvatske ili Slovačke, ali da su one kupovale i osiguranje od visokih kursnih rizika. Na pitanje zašto Srbija to isto nije učinila, u upravi odgovaraju da je Srbija razmatrala mogućnosti zamene svog dolarskog duga u evro, ali da time ne bi bio eliminisan devizni rizik.
Prema rečima Nikole Altiparmakova, člana Fiskalnog saveta, dolar je prošle godine ojačao za 10 odsto i na osnovu toga je naš javni dug povećan za više od pola milijarde evra.
"Drugačije rečeno, rashodi za kamate su nam zbog kursnih razlika porasli između osam i devet milijardi dinara", rekao je Altiparmakov.
Najviše, međutim, zabrinjava procena Fiskalnog saveta da se ni posle tri godine primene strogih mera štednje javni dug Srbije neće zaustaviti. To će se dogoditi tek 2018. godine, ali uz dodatne mere stezanja kaiša. U Upravi za javni dug su, međutim, uvereni da će se to desiti 2017. godine, kako to vladin plan predviđa, piše Politika.
