Izvor: B92, 17.Feb.2012, 04:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I država na meti uterivača dugova
Beograd -- Ko god je uspešno izbegavao da plaća dugove za infostan, struju, mobilne telefone ili parking, od 18. maja će se suočiti sa novim izazovom.
Na vrata će mu zakucati - privatni izvršitelji.
Nova profesija ovih nedelja i meseci bukvalno se porađa pod okriljem Ministarstva pravde. Planirano je da ih u Srbiji bude najmanje 330, po kriterijumu - jedan na 25.000 stanovnika.
Njihov kroki izgleda, otprilike, ovako: moraju da imaju diplomu pravnog fakulteta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i položeni ispit za privatnog izvršitelja.
Dobiće status službenog lica, moći će da koriste samo asistenciju policije, tako da građani ipak neće morati da strahuju kako će im, zajedno sa privatnim izvršiteljima, u stanove upadati i "gorile” iz brojnih privatnih agencija za obezbeđenje.
U poslovima naplate dugova, moći će da koriste i usluge privatnih detektiva, kako bi otkrili da li i gde dužnici prikrivaju svoju imovinu. Neće smeti da sprovode izvršenja kada su u pitanju porodične stvari i izvršenje sudskih odluka o vraćanju na rad. Te nadležnosti ostaju sudovima.
Svaki od njih će morati da ima kancelariju, kompjuter i prateću opremu, jer će biti umrežena jedinstvena aplikacija. Moraće da imaju kasu, sefove u kojima se čuvaju dokumenta, a ako skladište oduzete stvari, predviđeno je da imaju posebne prostore ili zakupljena skladišta. Privatni izvršitelji mogu zaposliti zamenike i pomoćnike. Zamenici moraju da ispunjavaju uslove za izvršitelja, a pomoćnici mogu da imaju srednju stručnu spremu.
Ali, kao jedan od najvećih dužnika, država će se takođe naći na meti profesionalnih izvršitelja koji će učestvovati ravnopravno u postupcima sa sudskim.
Pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić kaže da sudovi od 18. maja prepuštaju nadležnost nad neplaćenim komunalnim i drugim masovnim uslugama privatnim izvršiteljima, na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, usvojenog u maju prošle godine.
"Takvih predmeta u Beogradskom sudu ima više od milion i oni svojom brojnošću najviše opterećuju srpsko pravosuđe. Procenjeno je da su izvršitelji neophodni za naš sistem, jer sudski izvršitelji i po broju i kvalitetu ne obezbeđuje efikasnost postupka izvršenja" , objašnjava Simić.
Na pitanje da li je uvođenje institucije izvršitelja zapravo legalizacija postojećeg stanja u sivoj zoni naplate ili uterivanja dugova, Simić napominje da je tokom trogodišnjeg rada na zakonu postojala i ta dilema, ali da će se njihov rad odvijati uz strogu kontrolu ministarstva pravde.
"Dobro smo proučili mnoge pravne sisteme, a posebno nam se dopao holandski, koji ima tradiciju od 130 godina. Naprimer, kada se dobije sudska odluka koju je potrebno izvršiti, privatni izvršitelji kontaktiraju dužnika i tada represija nije prvenstveni cilj – da se dug naplati prinudno odmah – već oni na neki način dobijaju još jednog klijenta, tako što dužniku daju poslovne savete da započne ili razvije svoj biznis i obezbedi način za obezbeđenje zarade kojom će platiti dug" , ističe Simić.
Prema njegovim rečima, Srbija nema sredstava da bitno poveća broj sudskih izvršitelja. Profesionalci se od njih razlikuju po kvalifikaciji, jer je uslov pravni fakultet i radno iskustvo, za razliku od sudskih, koji imaju srednje škole. Motivacija je takođe argument „za”, jer sudski izvršitelji nemaju interes u zaradi, dok će profesionalni imati motivaciju kroz tarifu koja im to obezbeđuje.
Simić naglašava da će u postupku sprovođenja izvršenja, profesionalci imati ista prava i ovlašćenja kao i sudski, tako da će koristi mogućnost prinude, kroz angažovanje policije za asistenciju.
