Izvor: Blic, 18.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I dalje mrtva trka plata i cena
I dalje mrtva trka plata i cena
BEOGRAD - Bez obzira na to koja se metodologija primenjuje, svaki potrošač zna da prosečna zarada ne može da pokrije troškove ni minimalne potrošačke korpe. Činjenica je da primanja zaposlenih rastu, ali plate i dalje vode mrtvu trku sa cenama, tako da se blago poboljšanje standarda održava na tankim nogama, kaže za 'Blic' Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda, povodom različitih računica prema kojima se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izračunava odnos troškova potrošačke korpe i prosečnih zarada koje, praktično, nisu uporedive. Naime, pored toga što je u potrošačke korpe uračunat spisak sa različitim brojem i količinom proizvoda, one se razlikuju i po tome da li se troškovima nabavke hrane i pića dodaju i izdaci za komunalije, obrazovanje i kulturu, kao i za kupovinu odeće i obuće.
Savezni zavod za statistiku ima ustaljenu listu proizvoda prema kojoj se meri vrednost potrošačke korpe i na njoj se nalaze samo hrana i piće. Ta korpa je u avgustu bila teška 11.732 dinara, tako da za jednu prosečnu platu od 9.944 dinara nisu mogle da se kupe ni najneophodnije životne namirnice. Prema računici Instituta za tržišna istraživanja, prosečna zarada, takođe, nije bila dovoljna za plaćanje troškova ni minimalne potrošačke korpe. Međutim, tu korpu, u kojoj su i troškovi za komunalije, struju, školovanje i obrazovanje, odeću i obuću, stručnjaci Instituta obračunavaju na drugačiji način, jer prate troškove tročlanog domaćinstva koje živi u stanu od 60 kvadrata. Takođe, posebno se obračunavaju izdaci domaćinstva koje se ne greju daljinskim grejanjem. U avgustu je ta korpa, za domaćinstvo koje živi u stanu sa daljinskim grejanjem, vredela je 10.811 dinar i za nju je trebalo 1,09 prosečnih zarada. Porodice koje žive su stanu koji se zagreva na struju za tu korpu izdvajale su 11.935 dinara, odnosno 1,30 prosečnih plata.
Komisija za životni standard Vlade Srbije primenjuje metodologiju obračuna troškova minimalne potrošačke korpe Republičkog zavoda za statistiku i u nju su uvršteni troškovi za struju, komunalije, higijenu, nabavku odeće i obuće. Ta korpa je u avgustu četvoročlanu porodicu koja živi u stanu od 50 kvadrata koštala 9.838 dinara i za nju bilo potrebno 0,99 prosečnih plata.
- U ovoj korpi smanjena je potrošnja mesa, a povećana voća i povrća koje je u letnjim mesecima jeftinije - ističe Bogosavljević.
On upozorava da čak i da su se u avgustu za jednu prosečnu platu mogli pokriti troškovi minimalne potrošačke korpe u jesenjim mesecima, ako ne dođe do značajnijeg rasta plata, životni standard većine porodica sigurno će biti lošiji. Pored nabavke školske opreme, ogreva i zimnice izdaci se povećavaju zbog povećane potrošnje struje i poskupljenja voća i povrća. Bogosavljević ističe da statistički podaci ne daju pravu sliku o tome kako živi veliki broj porodica u Srbiji. Naime, ta domaćinstva imaju redovna primanja manja od prosečnih zarada, tako da su im čak i za nabavku najosnovnijih namirnica potrebni dodatni prihodi. M. V. Institut G17: Raste standard
Potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu u Srbiji u avgustu vredela je 11.733 dinara i stajala je 1,2 prosečne plate, dok je u istom mesecu prošle godine koštala 1,7 plata, rekla je juče Kosovka Ognjenović, saradnik Instituta G17, predstavljajući svoj prilog u najnovijem broju biltena ove institucije.
Povećanu kupovnu moć ukupnog stanovništva Ognjenovićeva je ilustrovala podacima o prosečnoj plati (9.944 dinara) i vrednosti korpe (11.733) u avgustu ove godine, dok je istog meseca prošle plata bila 6.800, a korpa 11.624. Pretprošle godine plata je iznosila 2.680, a korpa 6.054 dinara.
Namirnice Korpa SZS Korpa RZS
hleb kg 26
33
pšenično brašno kg 4
5
krompir kg 14,5
15
pasulj kg 1,5
1
breskve kg 3
2
limun kg 1
0,3
mleko lit 31
20
svinjsko meso kg 3,5
2
juneće meso kg 1,5
0,6
pileće
jaja kom 90
90
Napomena: Tabela proizvoda Republičkog zavoda za statistiku (RZS) rađena je u saradnji sa nutricionistima, a Savezni zavod za statistiku (SZS) primenjuje ustaljenu metodologiju usklađenu sa svetskim standardima
