Izvor: Blic, 04.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Kariću novac od Robnih kuća
Od 360 miliona evra, sume za koju su prodate Robne kuće "Beograd" u stečaju, 140 do 150 miliona evra biće utrošeno za namirivanje poverilaca, a ostatak će pripasti državi. Među poveriocima najviše para - oko 30 miliona evra - otići će na račun "Beobanke" u stečaju, dok će radnicima pripasti oko 25,5 miliona evra.
Ukoliko vlasnik "Verano motorsa" u zakonskom roku uplati izlicitiranu sumu, više od trećine tog novca biće utrošeno za namirivanje poverilaca. Po zakonu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prioritet u naplati imaju takozvani razlučni poverioci, banke i firme koje su Robnim kućama "Beograd" odobravale kredite uz čvrste hipotekarne garancije. Po osnovu hipotekarnih dugova na račun banaka u stečaju, odnosno Agencije za osiguranje, stečaj i sanaciju banaka, sliće se preko 38 miliona evra, a najviše na račun "Beobanke" u stečaju - oko 30 miliona evra. Od novca koji "Verano" treba da uplati ovajdiće se i Karićeva "Astra banka" u stečaju, niški "Niteks" Đorđija Nicovića itd.
Po namirenju hipotekarnih dugova sledi isplata ostalim poveriocima, opet po zakonom određenoj listi prioriteta, takozvanim isplatnim redovima. Kako je bog prvo sebi stvorio bradu, u prvom isplatnom redu namiruju se troškovi stečajnog postupka. Po tom osnovu, a pre svega na ime neplaćenog poreza na imovinu, država će inkasirati oko 10 miliona evra. Nakon toga slediuplata dugova javnim preduzećima (komunalci, elektrodistribucije...) opet u iznosu od oko 10 miliona evra.
Tek tada dolaze na red radnici koji kroz drugi isplatni red (poslednja godina rada pre okončanja stečaja) i četvrti isplatni red (ostala potraživanja) mogu da se nadaju ukupnoj sumi od oko 20 miliona evra. I na kraju sledi namirenje dobavljača, firmi koje su isporučivale robu nakon 1996. godine, (ukupno oko 20 miliona evra).
Dobavljači iz perioda pre 1996, "Nikolas" i "Rudnik", na primer, kada su RK "Beograd" poslovale kao preduzeće, namiruju se na kraju i procena je da će za zadovoljenje njihovih potraživanja biti dovoljno oko 40 miliona evra.
Kad se sve ovo izmiri, ostaće oko 220 miliona evra. Šta biva s ovim novcem? On pripada osnivačima Kompanije RK "Beograd", a to su, po računici udruženja akcionara, država sa 97,42 i radnici sa 2,58 odsto. Ukoliko je to tako, pojedinačnim akcionarima bi pripalo 2,58 odsto od 220 miliona evra - 5.676.000 evra. Sve više od toga ne bi bilo po zakonu i može biti samo stvar direktne pogodbe između pojedinačnih akcionara i ministra Dinkića a koju bi Vlada, kao što to uvek radi kad joj zasmetaju zakoni, opravdala donošenje posebne uredbe.
Kako će se namiriti poverioci
1. HIPOTEKARNI DUGOVI - 40 mil. EUR
- Beobanka - 30 mil. EUR
- Beogradska banka - 4 mil. EUR
- MB banka Niš - 3 mil. EUR
- Niteks Niš - 700.000 EUR
- Astra banka - 200.000 EUR
2. TROŠKOVI STEČAJA - 10 mil. EUR
- porez na imovinu
- dug po osnovu zakupa
3. JAVNA PREDUZEĆA - 10 mil. EUR
- komunalna preduzeća itd.
4. RADNICI - 20 mil. EUR
5. DOBAVLJAČI - 20 mil. EUR
- dugovi Kompanije RK Beograd posle 1996.
6. DOBAVLJAČI - 40 mil. EUR
- dugovi Preduzeća RK Beograd do 1996.
7. RADNICI AKCIONARI - 5,5 mil. EUR
*U svim navedenim slučajevima radi se o približnim iznosima
