Izvor: Politika, 09.Okt.2010, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hteo bih da vidim šta Vlada hoće

Postoji prostor za prekrajanje potrošnje od šest milijardi dinara i vi ćete morati da izaberete šta vam je važnije. – Ako vlada želi da isplati jednokratnu pomoć penzionerima, onda za sve ostale zahteve, kao što su subvencije poljoprivrede ili podsticaji za privredu ostaje 1,5 milijardi

Od našeg specijalnog izveštača

Vašington – Ni za koga neće biti iznenađenje dnevni red šeste revizije aranžmana Srbije sa Međunarodnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << monetarnim fondom. Ovim rečima Albert Jeger, šef misije ove finansijske institucije, koja će za dve nedelje stići u Beograd počinje razgovor za „Politiku“. Glavne teme na pregovaračkom stolu biće rebalans budžeta za ovu i fiskalni okvir za 2011. godinu. „Ono oko čega smo se poslednji put saglasili jeste da će minus u državnoj kasi do kraja godine biti šest milijardi manji od planiranog, a vlada će morati da odluči šta joj je najvažnije”, poručuje Albert Jeger.

Ministarka finansija rekla je pre nekoliko dana kako će se u budžetu naći prostor za isplatu jednokratne pomoći penzionerima i da će to koštati državnu kasu sedam milijardi dinara?

Zadržimo se na brojkama. Ako će isplata jednokratne pomoći penzionerima koštati budžet sedam milijardi, a već je iz dobiti javnih preduzeća obezbeđeno dve, onda to znači da na raspolaganju za sve ostalo ostaje 1,5 milijardi dinara. To je prostor za prekrajanje potrošnje. Od različitih ministara dolazili su različiti zahtevi na koji način potrošiti raspoloživi novac: na penzije, subvencije, donacije za poljoprivredu...

A šta Vi predlažete? Na primer, ministar ekonomije insistira da se za povećanje subvencija privredi odobri šest milijardi dinara?

Vlada mora da odluči na koji način želi da potroši taj novac. To je stvar prioriteta. Vi ćete sada morati da izaberete šta vam je važnije. Mi se u to ne mešamo.

Razgovaramo o cifri koja je manja od jednog procenta republičkog budžeta?

Tako posmatrano to je vrlo mali iznos. Ali, raspodela je komplikovana jer Srbija ima koalicionu vladu. Samim tim se prioriteti rasplinjavaju. 

Ali šta će više podstaći ekonomski oporavak? Šta biste Vi više hteli da vidite?

Ja bih, zapravo, hteo da vidim šta vaša vlada hoće.

Koliko je komplikovano pregovarati sa takvom vladom ako su ministri nejedinstveni?

To zna da bude komplikovano, ali to je nešto što mi i očekujemo. Verujte mi, gde god je vlada sastavljena od više stranaka, to je tako. Onda, logično, ima puno različitih ciljeva iz različitih političkih programa i tako se i javljaju različite ideje kako treba potrošiti novac. Ponekad razgovor o tim ciljevima oduzima više vremena. Ali, zato i postoji MMF-ov program.

Kada je reč o rastu cena, MMF je povećao procenu za ovu godinu sa šest (plus, minus dva) na 6,8 odsto?

Hrana je poskupela i to je bio pritisak na inflaciju. Veoma je teško reći koliko će iznositi rast cena do kraja godine, ali ono što je očigledno jeste da će biti viši nego što smo se nadali donedavno. Takve stvari se događaju. U prvoj polovini godine, sećate se, Narodna banka je morala Vladi Republike Srbije da pošalje pismo u kome objašnjava zašto je inflacija niža od planirane. Bojim se da će sada na kraju godine morati da obavesti izvršnu vlast zašto je rast cena veći od očekivanih.

Brine li vas to što Srbija ima najveću inflaciju u regionu?

Zapravo, u Rumuniji je zabeležen veći rast cena nego u Srbiji. Ali tačno je da je inflacija u Srbiji uvek bila relativno visoka. Mada je Narodna banka već preduzela mere koje će doprineti smanjenju inflacije. Zato je nedavno i povećala referentnu kamatnu stopu.

Ako inflacija do kraja godine bude veća od planirane to znači da će nam u januaru 2011. godine trebati više novca za plate i penzije. Jer prema formuli za odmrzavanje, prihodi će biti veći onoliko koliko bude iznosio rast cena u drugoj polovini godine?

Tačno, ako inflacija bude veća onda će januarsko odmrzavanje biti veći trošak za državnu kasu. Ali to neće biti neki veliki iznos.

Prilikom poslednje posete rekli ste da povećanje plata i penzija za jedan odsto povećava javnu potrošnju za osam milijardi dinara?

Da. Ali u situaciji kada imate inflaciju obično su i prihodi u budžetu veći. Tako da se taj trošak neće odraziti na povećanje minusa u državnoj kasi. Znali smo da su to posledice takvog dogovora.

Ne mislite da ste pogrešili?

Ne bih rekao. Postojala je jednostavno potreba da se građanima i penzionerima na neki način kompenzuje rast cena koji je bio neka vrsta šoka. Zato je postignuta takva vrsta kompromisa, pa je odmrzavanje plata i penzija sa aprila pomereno na januar.

Verujete li da će naša vlada, naročito u predizbornoj godini, primenjivati Zakon o fiskalnoj odgovornosti kojim se ograničava potrošnja? Srpski parlament je usvojio mnoge zakone, ali mi i dalje imamo problem sa njihovom primenom?

To će biti izazov za političare. Svi to znaju, jer je reč o predizbornoj godini. Ali, videćemo... Biće određenih pritisaka da se taj zakon primeni, naročito od stranih investitora, jer je njima ta vrsta stabilnosti važna i oni će pažljivo gledati šta će se na tom polju odvijati.

Ali neće biti MMF-a da nadzire primenu?

Možda Srbija neće tada imati aranžman sa MMF-om, ali to ne znači da mi nećemo pažljivo posmatrati šta se dešava u zemlji. To će biti i posao Fiskalnog saveta. Članovi tog kontrolnog tela nadziraće da li se zakon krši ili ne. Oni će to javno i objaviti.

Jedna od najvažnijih poruka odavde iz Vašingtona malim zemljama u tranziciji bila je da se primene pravila fiskalne stabilizacije. Koliko je teško, s jedne strane smanjiti javnu potrošnju i minus u kasi, dok podstičete ekonomski oporavak. Može li se istovremeno voditi podsticajna i restriktivna politika?

U nekom smislu, to je moguće. To je pitanje o strukturi budžetske potrošnje. A kao što znate, u Srbiji najveći deo novca odlazi na tekuće izdatke, odnosno plate i penzije, dok se malo novca troši na javne investicije. Taj odnos mora da se promeni. To će generalno biti glavni zadatak sada, podstaći i domaće i strane investitore da ulažu novac u Srbiju. Verujem da će vaša vlada primeniti pravila fiskalne stabilizacije koja podrazumevaju povećanje novca za javne investicije. To će imati efekte na ekonomski rast.

Ali ne u kratkom roku?

Ali odnekud morate da počnete da menjate svoju naviku „potrošačke kulture“. I to će morati da bude podržano strukturnim reformama.

Odakle da oduzmemo da bismo mogli da povećamo izdatke za javne investicije?

Kao deo dogovora u Zakonu o fiskalnoj odgovornosti navodi se i da će za nekoliko godina udeo penzija i plata u bruto domaćem proizvodu morati da se smanji. Time se otvara prostor za povećanje investicija. To daje rezultate, u drugim zemljama je već uspešno primenjeno.

Ako se svi slažu da su nam potrebne investicije, odakle će doći taj novac, ako je privatni sektor još slab i ne može da investira, a strani investitori oklevaju jer kriza još nije prošla?

Treba prvo reći da Srbiji izlazak iz recesije i ne ide tako loše u poređenju sa zemljama regiona. Ekonomski oporavak se nastavlja, nije snažan kao što se očekivalo, ali ide se u dobrom pravcu. Ako pitate ko će ulagati u takvoj situaciji, to će biti i država, i privatni sektor, i strani investitori.

----------------------------------------------

Novinari mogu da biraju

Jeste li ikada bili zbunjeni na konferencijama za novinare kada ste, sedeći za istim stolom sa predstavnicima srpske vlade, slušali kako novinarima predstavljaju kao deo dogovora nešto što u stvari nije dogovoreno?

Ha, ha, ha… Teško je odgovoriti na to pitanje. Ponekad, u pregovoračkom procesu, neke stvari se različito interpretiraju ili dobiju drugačiju konotaciju ako su u različitom kontekstu. Ali mi pokušavamo da otvoreno kažemo javnosti šta je bila tema, da objasnimo šta je dogovoreno. Predstavnicima vaše vlade uvek dam priliku da iznesu svoje viđenje.

I novinari onda mogu da „biraju“? Tako se u martu dogodilo da predstavnici naše vlade kažu kako je dogovoren način indeksacije plata i penzija, a da vi na kraju konferencije kažete kako će se o tome razgovarati kad sledeći put dođete?

Ponekad to ima veze za tehničkim detaljima. Ako se dobro sećam tada je problem bio da li penzije treba vezati za rast plata ili rast inflacije. Nedostajao je dogovor šta zapravo predstavlja javni sektor. I mi nismo mogli da se složimo sa vezivanjem penzija sa platama u javnom sektoru. Prvo smo želeli da postignemo dogovor kako će rasti plate, a zatim je ideja bila da se ista vrsta indeksacije primeni i na penzije. A jedan deo te slagalice je nedostajao.

Anica Nikolić

objavljeno: 10/10/2010

Nastavak na Politika...

Mondo: MMF: Za manevar samo 1,5 milijardi dinara