Izvor: B92, 12.Sep.2020, 16:06
"Hrvatskoj potrebne značajne strukturne reforme"
Vašington -- Hrvatska je sporo izvodila obećane promene, potrebne su joj značajne strukturne reforme, zaključak je godišnjeg izveštaja Stejt departmenta.
Ovaj izveštaj se izrađuje za 165 stranih tržišta u cilju pomoći američkim kompanijama pri donošenju poslovnih odluka.
Ekonomija te zemlje opterećena je, kako se navodi, velikom vladinom birokratijom, lošim državnim preduzećima i niskom regulatornom transparentnošću, što doprinosi lošem učinku i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << relativno niskom nivou stranih investicija.
Hrvatska je postala članica EU 2013. godine, što je poboljšalo njenu ekonomsku stabilnost i otvorilo nove mogućnosti za trgovinu i ulaganja, konstatuje Stejt department u Izveštaju o investicionoj klimi.
"Hrvatska ima pristup značajnoj količini raspoloživih fondova EU, ali mnoge direktne koristi od ulaska u EU tek predstoje", dodaje se i ističe kako se hrvatska vlada obavezala da će preduzeti "zakonodavne i administrativne korake kako bi smanjila prepreke ulaganjima, usmerila birokratiju i javnu upravu i efikasnije programirala fondove EU".
Stejt department konstatuje da je Hrvatska sporo izvodila obećane reforme, prenosi RSE Izveštaj Stejt departmena.
"Nakon decenije rasta od završetka rata 1995. godine, investiciona aktivnost u Hrvatskoj se znatno usporila u 2008. godini i ostala ispod istorijskog nivoa uprkos izlasku ekonomije iz recesije krajem 2015. godine, relativno snažnom rastu u 2016. godini i nastavku umerenog rasta do 2019.", navodi Stejt department.
U Izveštaju se navodi da je Vlada Hrvatske voljna da se na višim nivoima sastane sa zainteresovanim investitorima i da pomogne u rešavanju problema.
"Premijer Andrej Plenković bivši je član Evropskog parlamenta i nagovestio je posvećenost širokim strukturnim reformama u skladu sa preporukama EU i globalnih finansijskih institucija. Njegova vlada sarađuje sa Svetskom bankom i drugim međunarodnim institucijama na poboljšanju lakoće poslovanja u Hrvatskoj i privlačenju investicija", navodi se u Izveštaju.
Ističe se da je "snaga hrvatske ekonomije" u niskoj inflaciji, stabilnom deviznom kursu i razvijenoj infrastrukturi
"Istorijski gledano, najperspektivniji sektori za ulaganja u Hrvatskoj bili su turizam, telekomunikacije, farmacija i bankarstvo", navodi SD.
U Izveštaju se konstatuje da, iako je hrvatska ekonomija bila stabilna uoči globalne epidemije COVID-19, vlada je krajem aprila procenila da će BDP pasti za najmanje 9,4 odsto u 2020. godini.
Pre krize COVID-19, vlada je održavala budžetski deficit u granicama preporučenih od strane EU, ali sada očekuje 6,8 odsto budžetskog deficita za 2020.
U martu 2020. vlada je najavila četvrti paket ekonomskih reformi. Očekuje se da će ovaj paket stvoriti održivi ekonomski rast i razvoj, povezati obrazovanje sa tržištem rada i održati javne finansije, navodi SD i dodaje da je i dalje potrebna značajna strukturna reforma.
"Iako vlada nastavlja da postepeno poboljšava poslovno okruženje, njen primarni fokus ostaje na sprečavanju gubitka radnih mesta u državnim preduzećima i 'strateškim' sektorima", zaključuje se u Izveštaju.
Izveštaj poput ovog za 165 stranih tržišta, inače, pripremaju ekonomski stručnjaci u američkim ambasadama i diplomatskim misijama, a uključuje opis uslova na stranim tržištima u pogledu faktora poput otvorenosti tržišta za strane investicije, pravnog sistema i transparentnosti, industrijske politike, zaštite prava stvarne i intelektualne svojine, državnih preduzeća, odgovornosti poslovanja, korupcije i političkog i bezbednosnog okruženja.
