Izvor: B92, 11.Jan.2012, 21:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatskoj neće biti bolje pre 2013.
Zagreb -- U Hrvatskoj se 2012. očekuje privredna stagnacija, pa bi se blagi rast mogao zabeležiti tek 2013. godine, saopštava Hrvatska narodna banka (HNB)
U svom redovnom biltenu, HNB ističe da je hrvatska privreda početkom 2011. godine imala blagi rast, pre svega zbog povoljnih rezultata u izvozu turističkih usluga, odnosno porastu broja gostiju i noćenja. Istovremeno je domaća potražnja stagnirala.
U nastavku godine, kako se očekuje, rast je bio usporen pre svega >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zbog slabljenja domaće potražnje, ali i nižeg rasta potražnje iz inostranstva. Zato se procenjuje da bi na nivou cele 2011. realni rast bruto društvenog proizvoda (BDP) mogao iznositi samo 0,4 odsto.
Ukupan fiskalni deficit države u 2011. bi mogao iznositi oko 5,7 odsto ocenjenog BDP-a, dok bi dug države na kraju godine mogao dostići oko 45 odsto BDP-a, što znači da se deficit i javni dug snažno povećavaju već treću godinu zaredom, a to upozorava na činjenicu da je potreban zaokret u javnim finansijama.
Očekivana stagnacija hrvatske privrede u 2012. određena je u prvom redu nižim rastom potražnje iz inostranstva i prognoziranom fiskalnom konsolidacijom. Slabljenje izvozne potražnje povezano je s nepovoljnim kretanjima i očekivanjima niskog rasta u članicama EU, kao i strukturnom slabosti hrvatske privrede.
Kad je reč o fiskalnim kretanjima, očekuje se da će se radi očuvanja kreditnog rejtinga vlada odlučiti na štedljiv budžet, prema najavama i do 1,2 milijarde evra, i nastavak strukturnih reformi za jačanje konkurentnosti domaće privrede.
Prvi pozitivni rezultati takvih mera očekuju se tek u 2013. godini, kad bi glavni generator još uvek skromnog rasta trebalo biti izvoz robe i usluga, uz jačanje kapitalnih ulaganja pre svega privatnog sektora, ističu u HNB.
U HNB ukazuju i na povećanje broja nezaposlenih i smanjivanje broja zaposlenih, i prognoziraju slična kretanja i za 2012. godinu, pa bi prosečna stopa registrovane nezaposlenosti mogla ove godine dostići 18,7 odsto. Pozitivne reakcije tržišta rada na oporavak privredne aktivnosti trebale bi postati vidljive tek u 2013.
U drugoj polovini 2011. nastavio se nominalni rast plata, ali ako se uzme u obzir i kretanje potrošačkih cena, realne su plate stagnirale. Kako se za ovu i narednu godinu očekuje stagnacija plata u javnom sektoru i tek blagi rast u privatnom, prosečne nominalne plate mogle bi u privredi imati nizak nominalni rast, dok bi realno mogle pasti.
Za ukupnu 2011. očekuje se prosečna godišnja stopa inflacije od 2,3 odsto, dok se tokom ove godine takođe očekuje stabilna i niska inflacija, pri čemu bi prosečna godišnja stopa mogla biti jednaka onoj iz 2011. godine. U 2013. godini očekuje se blagi porast inflacije na 2,6 odsto.
Prognozirana inflacija potrošačkih cena viša je u poređenju s 2012., pre svega zbog predviđenog ukidanja nulte stope PDV-a na određene proizvode u januaru 2013., što će imati najveći uticaj na kretanje cena prehrane.
Ukidanje nulte stope PDV-a za mleko, hleb, knjige i lekove jedan je od uslova za ulazak u Uniju čija će članica Hrvatska postati 1. jula 2013. godine.
