Izvor: B92, 13.Nov.2010, 01:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Hrvatska srlja u katastrofu"
Zagreb -- Niko ne može sa sigurnošću kazati do kada uz ovakvu politiku možemo da preživljavamo, kaže guverner Hrvatske narodne banke Željko Rohatinski.
On je dodao i da je jednako tako tačno i da uz takvu politiku, kao što je na jednom sastanku pre dve nedelje kazao Žan-Klod Triše, predsednik Evropske centralne banke, "srljamo u katastrofu".
"Triše je na tom sastanku, na kojem je bilo više ljudi, naveo ono na što sam ja upozorio u Hrvatskom saboru >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ovoga leta, a to znači da će uz ovakvu politiku koja nesprovođenjem reformi stalno povećava trošak rada i porezno opterećuje privrdu, u pitanje doći i stabilnost kursa", kaže on.
"Novinari nisu tačno preneli moju izjavu kada su napisali da sam kazao da uz ovakvu Vladinu politiku možemo izdržati još godinu dana. Na pitanje možemo li izdržati još godinu dana kazao sam da možemo, a oni su to interpretirali kao da sam tvrdio da možemo izdržati još samo godinu dana", kazao je guverner Hrvatske narodne banke Željko Rohatinski.
Rohatinski objašnjava da će "doći do depresijacije kursa, samo što to neće doneti mnogo dobrog hrvatskom izvozu, a imaće vrlo loše posledice na mnoštvo drugih aspekata, pa ćemo opet dobiti inflaciju, što je samo još jedan oblik oporezivanja građana i privrede".
Prema njegovim rečima, depresijacija kune ne bi pomogla većem delu izvoznika, jer se pokazalo da je hrvatski izvoz cenovno neelastičan, odnosno da manje cene ne povećavaju izvoz.
Osim toga, Hrvatska uvozi dosta komponenti za domaću proizvodnju, pa bi se jeftinija kuna negativno kompenzovala skupljim uvoznim komponentama za domaći proizvod. Klasični primer za to je brodogradnja, za koju uvozni delovi čine od 40 do 60 posto konačnog proizvoda.
Depresijacija kune značila bi povećanje dugova, odnosno kreditnih rata za stanovništvo, preduzeća i za državu, što bi građanima smanjilo realni dohodak, preduzećima otežalo otplatu dugova i jako im opteretilo poslovne bilanse, dok bi država puno skuplje morala da plaća svoj dug u stranoj valuti.
S tim bi slabljenje valute, recimo, od desetak posto, povećalo otplatu duga i više od deset posto. Time bi depresijacija delovala, tvrdi guverner HNB-a, prorecesijski, odnosno ekonomija bi počela jače da pada, što bi značilo još veći broj nezaposlenih i još veće smanjivanje plata nego da je na vreme sprovedena realna politika plata.
