Izvor: B92, 12.Maj.2009, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska se ponovo zadužuje
Zagreb -- U Hrvatskom ministarstvu finansija ne odbacuju mogućnost još jednog većeg zaduživanja do kraja godine, izdavanjem evroobveznica ili uzimanjem klasičnog kredita.
Ako bi se Hrvatska odlučila na još jedno izdavanje obveznica do kraja godine, ne bi u tome bila usamljeni slučaj. Slično je uradila i Slovenija, koja se na taj način zadužila već dva putu u ovoj godini, kao i niz drugih zemalja, kojima recesija zadaje velike probleme u punjenju državne kase. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
I nezavisni ekonomisiti smatraju da će Hrvatska do kraja godine naverovatnije morati da pribegne novom zaduživanju, jer novcem koji će dobiti od sledeće emisije evroobveznica neće biti u stanju da pokrije sve obveze.
Nedavnim rebalansom budžeta planirani manjak državne kase s planiranih 2,3 milijarde kuna )312,5 miliona evra) na gotovo pet milijardi kuna odnosno na oko 679 miliona evra.
Već u vreme usvajanja rebalansa ekonomisti su upozorili da će pad budžetskih prihoda - a time i ukupni manjak budžeta - u ovoj godini zbog recesije verovatno biti veći od plana.
Kako navodi Jutarnji list, u hrvatskom Ministarstvu finansija ni juče nisu želeli da kažu za koji će iznos država da se zaduži sledećim izdavanjem evroobveznica, iako se nezvanično govori o iznosu od 750 miliona evra. Umesto toga, u ministarstvu ponavljaju da su odabrani aranžeri nove emisije evroobveznica - Dojče banka, BNP i Unikredit (Deutsche Bank, BNP i UniCredit) - i da se njihovo izdavanje može očekivati u sledeće dve sedmice.
"Državi u ovoj godini ne bi bilo dovoljno ni milijardu i po evra da refinancira svoje obveze i pokrije budžetski manjak. Stoga me mogućnost još jednog zaduženja države do kraja godine ne iznenađuje", kaže ekonomista Damir Novotny.
Novcem od prodaje evroobveznica, smatra Novotny, država bi najprije trebala da pokrije ino-dugove koji joj dolaze na naplatu, ali i da platiti svoja dugovanja domaćim kompanijama.
Veća likvidnost
Na likvidnost u zemlji, kaže, dobro će se odraziti već i to što će se država zadužiti u inostranstvu, jer će time domaćim bankama biti oslobođena sredstva. Ipak, rezultat toga biće i novi rast spoljnog duga, koji je već dosegao 40 milijardi evra.
