Izvor: B92, Tanjug, 11.Feb.2009, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatska i mere protiv krize

Zagreb -- Teret borbe protiv recesije platiće građani Hrvatske, moglo bi se zaključiti prema merama iz antikriznog programa koji će biti predstavljen danas.

Program bi trebalo da smanji budžetske rashode i preusmeri novac privredi, ali analitičari nisu dali konkretne odgovore koliko ni kako treba smanjiti rashode. Pretpostavlja se da će budžet zbog recesije i pada prihoda na rashodnoj strani od 129 milijardi morati da da bude smanjen za tri milijarde kuna (oko 400 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << evra).

Ukazano je i na potrebu stvaranja rezervi u slučaju drastičnog porasta broja nezaposlenih i drugih nevolja, pa bi ukupna kresanja budžeta iznosila bar četiri milijarde kuna (oko 538 miliona evra).

O tome koje će se stavke u budžetu smanjivati odlučivaće vlada koja smatra da bi državne investicije trebalo da ostanu na prošlogodišnjem nivou jer su važne za ukupnu ekonomiju. Vlada smatra i da bi ukupni iznos namenjen za subvencije ostao isti, ali bi trebalo da se izmeni njihova struktura tako da više novca dobiju mala i srednja, a manje velika državna preduzeća.

Zbog svega toga, prostor za smanjivanja troškova vidi se u zamrzavanju plata. Socijalnim partnerima vlade - sindikatima i poslodavcima - preporučeno je da kolektivne ugovore usklade s ekonomskim mogućnostima, odnosno da odustanu od povećanja plata, kao i od usklađivanja minimalnih plata.

Predlaže se i odlaganje zabrane rada nedeljom za prodavnice što je uvedeno od početka godine jer trgovački sektor to po prvim pokazateljima beleži velik pad - veliki lanci pet, a male prodavnice i do 20 odsto.

Analitičari smatraju da u poreze ne bi trebalo dirati da se budžetski manjak ne bi povećao, osim da se smanje predujmovi kod plaćanja poreza na dobit i dohodak, koji se određuju na osnovu godišnje prijave u 2008. godini, da preduzetnici ne bi kreditirali državu.

Istovremeno se predlaže povećanje akciza na naftne derivate, ili na uvoz vozila, a postoji mogućnost da se povećaju prihodi od akciza za mobilne telefone. Vicepremijer Polančec, koji je zadužen za privredu, najavio je i mogućnost povećanja stope PDV-a, koja sada iznosi 22 odsto, osim za novine, gde je deset odsto.

Nastavak na B92...