Izvor: B92, 05.Dec.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska: Plate veće šest odsto
Zagreb -- Problem Vlade Hrvatske oko povećanja ili zamrzavanja plata u narednoj godini konačno je rešen odlukom o povećanju plata za čak šest odsto.
Upornost sindikata rezultirala je ispunjenjem Vladinog obećanja o povećanju plata za šest odsto, a tom odlukom će budžet za 2009. biti ostvariv uz nulti deficit. Ipak, to je manji problem od hiljada mogućih privatnih tužbi radnika u državnim i javnim službama koje bi pristizale na adresu Vlade zbog potraživanja prava >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz kolektivnih ugovora.
Planirano zaduženje Vlade za 2009. godinu iznosi 1,5 milijardi evra. Novac za povećanje plata u 2009. godini mogao bi biti kompenzovan sa smanjenim budžetom za neke kapitalne projekte, kao što je Pelješki most.
Druga je mogućnost zamrzavanje novih zapošljavanja u državnoj i javnoj službi. Uz zamrzavanje zapošljavanja, nema reči o mogućim otpuštanjima iz državnih i javnih službi.
Prosečan Hrvat bankama duguje 3.750 evra
Hrvatski građani su do kraja oktobra ove godine ukupno od banaka zadužili 17,06 milijardi evra čime je zaduženost po stanovniku porasla na 27.000 kuna (3.750 evra).
Zaduženost svakog građanina gotovo je udvostručena od 2004. kada je iznosila 1.979 evra. Za samo godinu dana ukupna zaduženost građana
povećana je oko 11,5 odsto ili 12,5 milijardi kuna (1,75 milijardi evra), piše Jutarnji list.
Na umereniji rast kredita koji traje još od leta prošle godine uticao je porast kamatnih stopa, ubrzanje inflacije i strah građana od mogućih posledica recesije. Nastavak takvog trenda očekuje se i iduće godine, tim pre što su banke već najavile moguće povećanje kamata do dva odsto.
Međutim, potražnja za kreditima i dalje je visoka. Tako su stambeni krediti porasli šest milijardi kuna (za 842 miliona evra) ili za oko 14 odsto. Isto toliko porasli su i svi ostali potrošački krediti odnosno auto krediti, krediti preko kartica, hipotekarni i klasični gotovinski krediti.
Kreditna politika banaka je restriktivnija naročito kada je reč o gotovinskim kreditima koji su namenjeni potrošnji.
Hrvati u poređenju sa dohotkom četiri puta više troše od stanovnika Evropske unije. Dok građanin EU preko kredita zadužuje oko sedam odsto evropskog BDP-a, hrvatski građani su zadužili 26 odsto BDP-a.
