Izvor: B92, 15.Jul.2015, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvati u panici: A ko će nas spasavati?
Javni dug Hrvatske, prema prognozama, 2018. godine će dosegnuti 348,7 milijardi kuna - gotovo 96 odsto BDP-a, pokazuju podaci objavljene publikacije RBAnalize.
Hrvatska je prošle godine prešla na novu metodologiju izveštavanja prema ESA 2010 metodologiji koju propisuje Evropska komisija, čime su u opseg opšte države ušli HBOR i DAB, kao i preuzete obveze po dugu HŽ Carga na osnovu izdatih garancija.
"U skladu s novom metodologijom deficit konsolidovane opše >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << države u 2014. dosegnuo je iznos od 18,8 milijardi kuna ili 5,7% BDP-a. Kumuliranje fiskalnih deficita tokom proteklog perioda uticao je na porast javnog duga, koji je prošle godine premašio nivo od 279 milijardi kuna ili 85% BDP-a.
Država povećava prihode, umesto da smanjuje troškove
Analitičari upozoravaju i da su se mere na smanjenje manjka koncetrisale na punjenje budžeta, umesto da se snažnije kontroliše potrošnja.
"Uprkos sprovedenim strukturnim merama (u iznosu od 2,3% BDP-a) koje je zahtevala EK u okviru EDP procedure, ostvareni fiskalni manjak u prošloj godini najpe je rezultat pada privredne aktivnosti kao i preuzimanja dugova javnih preduzeća. Nažalost, korektivne mere su dominantno bile usmerene na povećanje proračunskih prihoda (najpre kroz povećanje stope doprinosa na zdravstveno osiguranje, izmene u sastavu penzijskog osiguranja na temelju beneficiranog radnog staža), dok su snažnije strukturne mere na rashodnoj strani izostale. S druge strane, smanjeni su rashodi za investicije, čime je dodatno umanjen učinak na privredni rast", navodi se u analizi.
Trošak kamata na javni dug nastavlja da raste, kao i državna potrošnja, što upućuje na nastavak novih proračunskih manjkova.
U prvih pet meseci na kamate otišlo pet milijardi kuna
"Dostupni podaci o ostvarenju središnjeg državnog proračuna pokazuju da je u prvih pet meseci trošak plaćanja kamata premašio 5 mlrd. kuna, što je 10,4% više u odnosu na isto razdoblje lani. Bez obzira na izvesna poboljšanja u ostvarenju prikupljenog PDV-a koji je u istom periodu zabeležio godišnji rast od 9,3%, činjenica je da državna potrošnja beleži veće od očekivanih vrednosti, što implicira nastanak novih fiskalnih manjkova”, prognoziraju analitičari RBA.
Posledično, javni dug će premašiti nivood 90% BDP-a, a s obzirom na predviđeni intenzitet smanjenja bedžetskog manjka kakav je predstavljen u sklopu najnovijeg Programa konvergencije, javni dug će u osnovnom scenariju stabilizovati tek u 2019. godini, kada bi mogao dosegnuti gotovo 96% BDP-a",
Treba sprovesti preporuke Europske komisije
Analitičari upozoravaju da je krajnje vreme da se ozbiljno počnu implementirati nalazi dubinske analize rashoda na koje se poziva i Evropska komisija: na prihodovnoj strani potreban je zaokret prema manje distorzivnim porezima, kao što je porez na nekretnine, dok glavnina fiskalne konsolidacije treba da se fokusira na smanjenje neproduktivnih transfera i subvencija.
"Strukturnim merama racionalizacije plata, kao i poboljšanjem učinkovitosti socijalnih rashoda i subvencija moguće je postići prosečne uštede i do 5% BDPa. Svako dalje odgađanje dodatno imobilizuje privatni sektor kom treba dati veći fiskalni prostor kako bi se pokrenula privreda prema višim stopama rasta koje bi jamčile fiskalnu i makroekonomsku održivost u dugom roku", zaključuju analitičari RBA.
