Izvor: Politika, 26.Sep.2011, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvati traže svoju, a prodali našu imovinu

Srbija poštuje „aneks G” Sporazuma o sukcesiji kojim su sve države, nekadašnje republike SFRJ, zamrzle imovinsko stanje sa 31. decembrom 1990, ali je imovina srpskih preduzeća u Hrvatskoj već delimično rasprodata

Hrvatski „tisak” nema razloga da brine, a ni preduzeća iz Hrvatske koja polažu pravo na imovinu u Srbiji, da će biti rasprodata, kao što se to odavno desilo sa objektima srpskih preduzeća u Hrvatskoj. S poslednjim danom septembra ističe rok, ko zna koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po redu, za dostavljanje zahteva za utvrđivanje vlasničkih udela u društvenim preduzećima, čiji su osnivači firme iz bivše Jugoslavije. Vlada Srbije do juče se nije izjašnjavala o tome da li će ga još jednom produžiti, ali oni koji prate ovu beskonačnu trakalicu spremni su da se klade da će, do konačnog rešenja, srpska država poštovati Sporazum o sukcesiji i „čuvati hrvatsku” imovinu u Srbiji.

U Uredbi o zaštiti imovine delova preduzeća, čije je sedište u bivšim republikama SFRJ, taj rok se menjao svaka tri meseca od juna 2008. Izmena tog dokumenta je u nadležnosti Ministarstva za ekonomiju, rečeno nam je juče u tom ministarstvu, ali u njegovoj službi za odnose s javnošću do posle podneva nisu znali da nam kažu da li će taj rok i ovom prilikom biti produžen.

– Jedno od važnih nerešenih problema između Srbije i Hrvatske jeste i pitanje imovine i rešavanje imovinskih prava – podseća dr Dejan Jovović, nekada pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi SRJ, danas savetnik u Birou za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije. – Sporazumom o sukcesiji SFRJ, potpisanim u junu 2001. godine, predviđeno je da se raspodela državne imovine izvrši prema principu da sva nepokretna imovina SFRJ pripadne državama naslednicama na čijoj se teritoriji ona nalazi. Pravna lica, vlasnici nepokretne imovine, prema ovom sporazumu – „aneks G”, zadržavaju pravo vlasništva prema stanju iz 1990, bez obzira na čijoj je teritoriji ta imovina.

Međutim, Hrvatska, kao i još neke bivše republike nekadašnje zajedničke države, nije poštovala ovaj princip.

– Hrvatska je još pre stupanja na snagu Sporazuma o sukcesiji, 1991. godine donela Uredbu o nacionalizaciji srpske imovine, kojom je prenela vlasništvo na državu Hrvatsku – dodaje Jovović. – Pod uticajem međunarodne zajednice, uredba je povučena, ali je većim delom ta imovina već bila prodata pre pravosnažnosti Sporazuma o sukcesiji.

Prema Direkciji za imovinu Republike Srbije, vrednost zgrada, stanova, odmarališta nekadašnjih srpskih preduzeća, ali i lokalnih samouprava u Hrvatskoj u trenutku raspada SFRJ, iznosila je 1,8 milijardi evra, a hrvatskih u Srbiji oko 800 miliona evra. Ali, prema drugoj zvaničnoj proceni, od prognanih Srba i naših firmi iz vremena SFRJ u Hrvatskoj je ostala imovina vredna bar nekoliko milijardi evra. Najmanje 65.000 kuća i stanova. Na drugoj strani, zagrebački „Jutarnji list” navodi da oko 150 preduzeća ima imovinu na području Srbije koju sada koriste srpske firme, a samo dvadesetak ih je rešilo pitanje vlasništva.

Sastanak zemalja naslednica SFRJ, posvećen podeli zajedničke imovine, zakazan za početak maja ove godine u Sarajevu, otkazan je na zahtev Srbije. Predstavnik Srbije u Komisiji za sukcesiju dr Gašo Knežević tada nije želeo da kaže zašto je Srbija tražila odlaganje sastanka, navodeći da je „bilo razloga”. Knežević je razlog nedavno saopštio. Majski sastanak Komisije za sukcesiju u Sarajevu otkazan je na insistiranje Srbije zbog toga što organizatori nisu hteli da stave „aneks G” kao posebnu tačku dnevnog reda, rekao je Knežević.

„Navodno su se tome protivili svi, tako je nama rečeno. Ono što ja sigurno pretpostavljam jeste to da su se Hrvati protivili, jer oni sa naše strane imaju predložen nacrt bilateralnog ugovora o sprovođenju ’aneksa G’ koji im je poslat pre godinu i po dana. Oni na njega nisu reagovali. Najmanje interesa za stavljanje ’aneksa G’ na dnevni red ima Hrvatska. Pošto je svesna da su mnoga fizička lica srpskog porekla imala imovinu u Hrvatskoj, koja je bila atraktivna ne samo zbog poslovnih odnosa nego i zbog turizma. Cilj Srbije je da se taj aneks što bolje sprovede.”

„Aneksom G” sve države su zamrzle imovinsko stanje sa 31. decembrom 1990. godine. Namera je bila da se sa tim datumom imovina zaštiti i vrati vlasnicima u posed, a ako je to nemoguće da se isplati novčana naknada po tržišnoj vrednosti.

Radmila Nikšić, advokat, bila je direktor mešovitog preduzeća „Ekstra biznis servisa”, koje se bavilo rešavanjem vlasničkih prava u Hrvatskoj i Srbiji, kaže za naš list da je država Hrvatska činila sve što je mogla da pravnim, ali i vaninstitucionalnim merama, u potpunosti onemogući ili maksimalno uspori primenu Sporazuma o pitanjima sukcesije.

Odmah nakon ratifikacije sporazuma, u SRJ počelo je i vraćanje imovine, ne samo preduzećima iz Hrvatske, već i iz Slovenije i Bosne i Hercegovine u Srbiji. Tako je vraćeno više od 11.000 metara kvadratnih poslovnog i drugog prostora hrvatskom „Varteksu”, slovenačkim firmama „Aero” i „Kompas”, ali i bosanskoj „Krivaji”.

Nikšićeva podseća na presudu Trgovinski sud u Beogradu od 29. oktobra 2004. kojom je zagrebačkom preduzeću „Astra internacional” vraćen poslovni prostor u bivšoj Ulici Moše Pijade, sada Dečanskoj broj 5 u Beogradu, površine 166 kvm. Preduzeću koje je koristilo tu imovinu sud je naložio da u roku od osam dana isprazni kancelarije i ključ od ulaznih vrata preda tužiocu.

Radmila Nikšić, kao pravnik, pozdravlja ovakvu odluku našeg suda, ali podseća da mnoga preduzeća iz Srbije i pojedinci, vlasnici imovine i nosioci stanarskog prava u Hrvatskoj, još čekaju da susedna država primeni pravo Evropske unije, kojoj će dogodine pristupiti, uprkos činjenici da ga uporno ignoriše.

Aleksandar Mikavica

objavljeno: 27.09.2011.

Nastavak na Politika...

S media: Hrvati traže svoje, a prodali naše