Izvor: B92, 09.Avg.2017, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvati tonu: "Presudila" nam CG
Zagreb -- Iako podaci o turističkom saobraćaju u Hrvatskoj uglavnom beleže dvocifreni rast, jedan sektor pada i to najviše u poslednjih 10 godina.
Reč je o stranim kruzerima kojih je, prema podacima Državnog zavoda za statistiku, u prvom polugodištu bilo 18,1 odsto manje nego u istom periodu lani.
Neslužbeno se u Ministarstvu pomorstva, saobraćaja i infrastrukture saznaje da je glavni razlog za manji broj kruzera činjenica da je italijanska Vlada ograničila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << broj velikih kruzera koji mogu uplovljavati u akvatorij Venecije.
Kako većina brodara želi da poveže Veneciju preko hrvatskih gradova s Grčkom, najčešće Atinom, jasno je da kad ispadne jedna tačka na tom pravcu dolazi do potpune promene kruzerskih linija.
U prvom polugodištu je u hrvatske luke uplovilo 56 takvih brodova koji su ostvarili 236 putovanja s 316.654 putnika.
Najfrekventnija je bila luka Dubrovnik sa 183 posete, a sledi Split sa 79 poseta. Iako je nema u ovoj statistici, Luka Zadar beleži ove godine značajan rast dolaska kruzera, a koji su pre pristajali u Splitu ili Dubrovniku, a zbog gradnje nove luke Gaženica. Iz Hrvatske turističke zajednice (HTZ) ističu da je najveći pad zabeležen kod brodova pod italijanskom zastavom.
"Rast je zabeležen jedino kod brodova pod belgijskom i norveškom zastavom, međutim oni čine oko 10 odsto ukupnih putovanja. Kada je reč o brodovima sa italijanskom zastavom, iz medija je poznato da je kompanija Kosta Krociere u ovoj godini preusmerila svoje kruzere na druge destinacije.
Tako na primer Kotor raste u segmentu kruzera. Komparativna prednost Kotora je što se Crna Gora nalazi izvan EU što brodarima omogućuje prodaju i nabavku robe i usluga bez carina i poreza uz niže takse", kažu u HTZ-u.
U Ministarstvu turizma ne vide veliku štetu u manjem broju kruzera.
"U kružnim putovanjima zapravo reč o plutajućim hotelima koji prevoze putnike s jednog mesta na drugo, odnosno od luke do luke. Veliki kruzeri, zbog raznolike ponude na brodu, imaju i obeležja pokretne destinacije. Na takvim se brodovima provodi većina vremena putovanja, pa se oni smatraju primarnom destinacijom boravka turista, a sve usputne destinacije u kojima pristaju, smatraju se sekundarnim destinacijama", kažu u Ministarstvu turizma.
Dodaju da s druge strane imaju čartere koji, prema podacima iz sistema eCrew o turističkom saobraćaju od početka godine do 7. avgusta, beleže 276.000 dolazaka, kao i 1,76 miliona noćenja što predstavlja rast od 15 odsto u dolascima i 17 odsto u noćenjima turista koji borave na takvim plovilima.
.jpg)
