Izvor: B92, 25.Okt.2015, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvati strahuju, ne naziru rešenje
Guverner Hrvatske narodne banke (HNB), Boris Vujčić, izjavio je da se, nakon šest godina recesije, hrvatska privreda konačno oporavlja.
On je istovremeno upozorio da se ta zemlja u inostranstvu i dalje doživljava kao vrlo rizična i da najveći rizik za domaću privredu predstavlja preveliki javni dug.
Vujčić je, na zajedničkoj konferenciji Zagrebačke berze i penzijskih fondova u Rovinju, naglasio da je HNB, u skladu sa poboljšanjem privrednih pokazatelja, pre >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svega izvoznih i turističke sezone, podigla prognozu rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) sa 0,5 na 1,2 odsto u ovoj godini i 1,5 procenata u 2016, preneo je Tportal.
Problem i dalje vidi u deflaciji, koja je u septembru iznosila 0,8 odsto. U idućoj godini Vujčić očekuje ubrzanje inflacije, na prosečno 1,1 procenat, navodi se u tekstu.
Hrvatski guverner je ocenio da javni dug predstvlja najveći rizik za domaću privredu, predočivši da zemlja ima najviši predviđeni nivo budžetskog deficita u EU, kao i najviši nivo duga u srednjoj i istočnoj Evropi.
Prema njegovim rečima, dug države raste od 2008, delom zbog nove metodologije EU, ali najviše usled akumulacije duga kroz deficite iz ranijih godina.
"Pola rasta javnog duga u prethodnih šest godina posledica je efekta 'grudve snega', tj. razlike izmedu kamata koje se plaćaju na dug i stope rasta BDP-a", rekao je Vujčić.
Kada bi Hrvatska u iduće dve godine htela da eliminiše taj efekt, morala bi, smatra on, da ima budžetski suficit od deset milijardi kuna, a projekcije govore o deficitu od tri milijarde kuna.
"Percepcija rizičnosti države i dalje je visoka, a posljednjih nedelja se dodatno pogoršala. Premija osiguranja rizika već dve godine je najviša od svih uporedivih zemalja srednje i istočne Evrope. Krajem septembra 'credit default swap' (CDS, tj. pokazatelj stepena rizika od bankrota neke zemlje) naglo je porastao, što je reakcija tršišta na neizvesnost sprovođenja konverzije kredita u švajcarskim francima", zaključio je Vujčić.
Evropska komisija je već upozorila da, uz Sloveniju i Litvaniju, Hrvatska dugoročno ima najslabije izglede rasta. Tome se može dodati i nizak kvalitet ljudskog kapitala, s obzirom na podatke da su hrvatski 15-godišnjaci među najslabijim učenicima u Evropi i da su od njih slabiji samo Grci, Rumuni i Bugari, navodi se u tekstu.
