Izvor: B92, 02.Nov.2015, 15:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvate drma kriza, a štek sve puniji
Stanovništvo i preduzeća u Hrvatskoj na svojim bankovnim računima na kraju avgusta imali su 248,4 milijarde kuna (32,93 milijarde evra).
To je na godišnjem nivou povećanje od 3,8 milijardi kuna ili 1,6 odsto.
U odnosu na jul reč je o 3,4 milijarde kuna većim depozitima, što je 1,4 odsto više.
Kako je saopštila Hrvatska narodna banka u te ukupne depozite spadaju depozitni novac, kao i oročeni i štedni kunski i devizni depoziti, prenosi Slobodna Dalmacija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Analiza Rajfajzen Banke Austrija (RBA), međutim, pokazala je da je godišnjem i mesečnom rastu ukupnih depozita doprineo rast depozitnog novca u koji spadaju žiro i tekući novac, kao i štednja po viđenju. Štedni i oročeni depoziti su, međutim, uprkos mesečnom rastu, zabeležili pad na godišnjem nivou, što predstavlja prvi godišnji pad štednih i oročenih depozita od novembra 2011. godine.
Pri tome su ukupni štedni i oročeni depoziti krajem avgusta diostigli 200 milijardi kuna, pa su uprkos mesečnom porastu od 1,8 milijardi kuna (0,9 odsto) u odnosu na isti mesec 2014. niži za 219 miliona kuna (pad od 0,1 odsto).
Krajem avgusta depozitni novac je bio na nivou od 48,5 milijardi kuna, što je 1,6 milijardi kuna ili 3,5 odsto više u odnosu na jul. U poređenju s krajem avgusta prošle godine, depozitni novac je za 4,1 milijardi kuna ili 9,2 odsto viši.
Analitičari RBA tvrde da takav trend ukazuje na sklonost stanovništva ka držanju likvidne finansijske imovine na tekućim i transakcijskim računima, što je delom rezultat pada kamatnih stopa banaka na depozite, kao i uvođenja poreza na dohodak od kamata koji se primenjuje od početka ove godine.
"S obzirom na to da alternativne vrste investiranja na tržištu još nisu dovoljno atraktivne da privuku kapital iz banaka, očekujemo nastavak pozitivnih godišnjih stopa rasta depozita", kažu RBA analitičari.
Posmatrano prema sektorima, godišnji pad depozita zabeležen je u kategoriji domaćinstava (0,6 odsto) i kod drugih finansijskih posrednika (16,3 odsto).
Depoziti stanovništva, bez depozitnog novca, koji čine 83 odsto ukupnih depozita, iznosili su krajem avgusta 165,8 milijardi kuna, što je 0,6 odsto, odnosno 986 miliona kuna manje u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na kraj jula niži su za 288 miliona kuna ili 0,2 odsto.
.jpg)
