Izvor: Blic, 25.Jun.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrana neće biti skuplja
Hrana na jesen neće biti skuplja, kaže u intervjuu za „Blic” ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević. Ostaje nam da mu verujemo na reč, pogotovo zbog činjenice da cena goriva iz meseca u mesec raste.
Međutim, ministar tvrdi da postoje tri razloga za potvrdu njegovih očekivanja. Prvi je dobar rod osnovnih poljoprivrednih kultura, pa će žitarica, voća i povrća biti i za izvoz. Drugi je slabija kupovna moć građana i velika zaduženost privrede zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čega će trgovci morati da zadrže niže cene, a treći - opredeljenje Vlade da gde god je to moguće podstakne tražnju kroz povoljne potrošačke kredite.
- Osim toga, u četvrtak će na sednici Vlade biti predložena uredba da država za Robne rezerve otkupi oko 66.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 13 dinara po kilogramu sa PDV-om, što znači da će država ponuditi jednu stimulativnu cenu koja neće biti generator rasta cena brašna i hleba, a koja će pomoći da se realni troškovi poljoprivrednih proizvođača uvaže.
Cena hrane je već previsoka, ali i prilično izjednačena u supermarketima. Zašto?
- Ili su cene visoke ili su nam plate još uvek niske. A izjednačene su zato što je malo pravih igrača i u sektoru trgovine i u proizvodnom sektoru. Da bi išle nadole, potrebne su nam investicije u proizvodnju.
Zašto je hrana iz Srbije jeftinija u Bosni i Crnoj Gori?
- Svaki proizvođač ima svoju strategiju nastupa na tržištu i kad vidi da nekom akcijom može da istisne konkurenta iz, recimo, Hrvatske, on radi sa gubitkom da bi došao u poziciju da sa njegovim istiskivanjem sutra može da podigne cene.
Da, ali svaki gubitak na stranim tržištima proizvođači prevaljuju na leđa ovdašnjih potrošača. Pri tom, niko od njih nije od juče na tim tržištima.
- Tačno, ali mnogi zaboravljaju da Srbija, bez obzira na to što je članica CEFTA, i danas ima asimetrične ugovore sa BiH, Crnom Gorom i Makedonijom na našu štetu, gde carine za naše proizvode i dalje postoje. Danas je cena goriva u Srbiji najviša u regionu i nerealno je očekivati da sada cena proizvoda koja u znatnoj meri zavisi od transporta ne bude viša u Srbiji.
Više cene pripisuju se i trgovačkim maržama?
- Marže su kod nas apsolutno prosečne i kreću se između 18 i 22 odsto, s tim što su znatno niže na hleb i mleko i iznose oko pet odsto.
A šta ćemo sa maržama ne tekstil koji stiže iz uvoza, a koje često idu i do 300 odsto?
- To je tačno, ali opet zbog manjka konkurencije koje nema ne zato što mi štitimo nekog tajkuna ili što nemamo zakon ili što neka komisija ne radi svoj posao, nego zato što je još uvek nedovoljno pravih velikih partnera.
Ima li najava o dolasku nekog novog trgovinskog lanca?
- U ovoj godini imamo ulazak francuskog trgovinskog lanca „Msje Brikolaž” koji je počeo izgradnju prvog objekta u Nišu, a završavaju se dogovori sa „Ikeom”.
„Ikeom”, koja je proizvođač nameštaja?
- Kada kažem „Ikea”, mislim na sve one koji je u svim njenim šoping-molovima prate. Najverovatnije će to biti neko od francuskih vodećih lanaca hipermarketa „Karfur” ili „Ošar”, plus nekoliko specijalizovanih trgovačkih lanaca koji nude dopunski program za kuću tipa „Praktikera” ili „Bauhausa”, do trgovinskih lanaca koji će nuditi odeću i obuću i koji će biti deo „Ikea” šoping-mola, a koji bi trebalo da se otvori 2011. godine. Paralelno razgovaramo sa nemačkim, austrijskim, italijanskim, turskim i ruskim trgovinskim lancima, čiji će se dolazak zbog svetske ekonomske krize prolongirati za godinu-dve.
Kako da vam građani veruju da u Srbiji nema monopola?
- Teško u ovom trenutku. Ali nije glavni akcenat na postojanju ili nepostojanju monopola, odnosno dominantnog položaja sa 40 odsto učešća na tržištu, nego zloupotreba tog položaja. Zakon o zaštiti konkurencije koji treba da bude usvojen za nekoliko dana antimonopolskoj komisiji daje pravo da sankcioniše svaku zloupotrebu dominantnog položaja gde nije cilj da se neko ocrni, nego da se onemogući da svoj položaj zloupotrebi.
Kolike će biti kazne za one za koje se utvrdi da zloupotrebljavaju položaj?
- Kazne su potencijalno katastrofalne - od 0 do 10 odsto godišnjeg prometa. A 10 odsto godišnjeg prometa za neke može značiti zatvaranje, stečaj.
„Bir fest” podiže imidž
Ove godine ste se prihvatili i funkcije predsednika Programskog odbora za razvoj beogradskog „Bir festa”?
- Tri su razloga zbog kojih sam se prihvatio tog posla. Pre svega, to je jedan od najvećih festivala u delu istočne Evrope koji će i ove godine okupiti od 600.000 do 700.000 posetilaca. Drugi razlog jeste ovogodišnji moto cele kampanje „Biram da recikliram”, čiji je cilj edukacija građana i prikupljanje sredstava za kupovinu reciklažnih kontejnera za sve beogradske škole. Tako će od 1. jula do početka festivala, 12. avgusta na Trgu Nikole Pašića biti postavljeni štandovi na kojima će svako ko donese po tri ili više limenki dobiti sponzorski paket za učešće na festivalu. Treći razlog jeste posao koji trenutno radim, u čijem delokrugu se nalazi i brendiranje Srbije.
Trgovci izmiruju dugove
Dokle se došlo sa izmirenjem dugova koje su najveći trgovinski lanci imali prema dobavljačima?
- Znam da su najveći trgovinski lanci obavili sijaset razgovora sa dobavljačima, da su uzeli neke nove kredite kod banaka i da su krenuli da izmiruju obaveze preko roka za plaćanje, koje su u tom trenutku bile negde oko šest milijardi dinara. Verujem da će u narednih desetak dana gro tih dužničko-poverilačkih odnosa biti regulisani, uz spremnost države da onoj firmi gde postoji problem pomogne. Ali, isključivo na način da taj novac kroz asignacije prođe kroz trgovce ka dobavljačima. U julu ćemo verovatno ponovo sazvati sastanak sa trgovcima i dobavljačima da vidimo dokle smo došli.
