Izvor: Politika, 17.Jan.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrana – izvozna šansa

Ukoliko ne zapadnu u nelikvidnost, većina srpskih izvoznika hrane neće osetiti posledice ekonomske krize, poručuju izvoznici i ekonomisti

Poznati slogan „izvesti ili umreti” u uslovima svetske ekonomske krize mogao bi da postane glavna strategija srpske ekonomije. A stručnjaci i uspešni privrednici smatraju da bi ako ne jedini, a ono svakako najznačajniji, devizni priliv u ovoj godini mogao da bude ostvaren izvozom hrane.

Ekonomski rast zemalja u razvoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (pre svih Indije i Kine) proteklih godina doveo je na svetskom tržištu do povećanja tražnje za poljoprivredno-prehrambenim proizvodima. Tome su doprinele i klimatske promene, nizak nivo zaliha, kao i korišćenje agrarnih proizvoda za proizvodnju biogoriva. Navedene okolnosti otvaraju mogućnost da Srbija poveća izvoz hrane.

Poljoprivredno-prehrambena industrija Srbije je jedina grana privrede koja više izvozi nego što uvozi. Prošle godine izvezeno je hrane za skoro 1,5 milijardi evra i ostvaren je suficit od oko 450 miliona evra. Ekonomisti tvrde da od 2005. godine poljoprivreda konstantno beleži pozitivan spoljnotrgovinski saldo. Najviše se izvozilo u zemlje članice CEFTA i na tržište Evropske unije, a pojedine kompanije uspele su da plasiraju skoro celokupnu proizvodnju u Sjedinjene Američke Države.

Jedna od takvih firmi je kruševački „Marni”, koja se bavi preradom šumskih pečuraka. Prošle godine to preduzeće je izvezlo na američko i zapadna tržišta robu u vrednosti od dva miliona evra, a već na početku ove godine sklopilo je ugovore vredne oko četiri miliona. Prema rečima Zorana Nikolića, direktora i vlasnika, potrebna je i određena pomoć države da bi ti planovi bili realizovani.

– Najveći problem sa kojim se izvoznici suočavaju jeste nelikvidnost. Mnoga preduzeća već su postala nelikvidna, ali bi ta negativna tendencija mogla da se zaustavi pre svega povoljnim komercijalnim kreditima – smatra Nikolić i ističe da bi značajnu ulogu trebalo da odigra Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI).

Prošle godine prehrambena delatnost je zauzela najznačajnije mesto u portfoliju AOFI sa ukupnim učešćem od čak 47 odsto, a Agencija je najviše pospešila voćarstvo i ratarstvo. Upravo uz pomoć te državne institucije, „Marni” je uspeo da ostvari povoljne izvozne rezultate, a Nikolić veruje da ukoliko ne zapadnu u nelikvidnost, većina srpskih izvoznika hrane neće osetiti posledice ekonomske krize. Nikolić naglašava da velika šansa leži i u stočarstvu jer je, kaže, znatno isplativije izvoziti stočne proizvode nego viškove kukuruza i pšenice.

– Valjalo bi da razvijamo i proizvodnju zdrave hrane jer bi Srbija na taj način mogla da napravi značajniji prodor na američkom tržištu – ističe Nikolić.

Proizvođači hrane morali bi, smatra Milan Prostran, sekretar Odbora za agrar Privredne komore Srbije, da se fokusiraju na uvođenje novih tehnologija, kao i novog sistema kvaliteta, što je uloga menadžmenta. On deli mišljenje kruševačkog izvoznika da mesni kompleks ima veliki izvozni potencijal, ali naglašava da su za njegov razvoj neophodne velike investicije, ali i usvajanje nove zakonske regulative.

– Do tada bi trebalo da se orijentišemo na izvoz voća i povrća, kao i konditorskih proizvoda koji su konkurenti čak i na izuzetno probirljivom evropskom tržištu. U svakom slučaju, hrana je uvek u vreme velikih kriza, recesija i depresija izuzetno tražena i Srbija bi to mogla da iskoristi – kaže Prostran i napominje da bi naša zemlja trebalo da potpiše trgovinske sporazume sa državama poput Belorusije, Ukrajine i Turske, kako bi hrana iz Srbije pod što povoljnijim uslovima mogla da bude izvezena na navedena tržišta.

On ističe i da bi država, posle jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom, morala znatno više da pomaže izvoznicima, ali i proizvođačima koji će biti suočeni sa žestokom konkurencijom. Dodaje i da će biti veliki uspeh ako u ovoj godini izvoz poljoprivredno-prehrambene industrije bude makar na prošlogodišnjem nivou.

Nikola Miković

[objavljeno: 18/01/2009]

Nastavak na Politika...