Izvor: B92, 03.Jun.2011, 04:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Holanđani ne plaćaju uzete autobuse
Novi Sad -- Umesto da im širom otvori vrata evropskog tržišta, saradnja Neobusa i holandske kompanije VDL, koju je podržala i vlada, neočekivano je postala veliki problem.
Za odavno završena i delom isporučena vozila, "Neobus" od stranog partnera potražuje preko 900.000 evra, a kada će dugovanje naplatiti potpuno je neizvesno
U međuvremenu, VDL je potpisao memorandum o razumevanju sa beogradskim Ikarbusom...
"Pre dve godine VDL je došao kod nas sa idejom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da proizvodimo autobuse za Holandiju. Oni su vozila 'leksio', prodavali u zapadnoevropskim zemljama za oko 180.000 evra, ali su se na tržištu pojavili Turci sa sličnim, za oko 20.000 evra jevtinijim 'turmalinom'. Holandska firma tražila je način da smanji troškove i ponudila nam je trogodišnji ugovor za 150 autobusa godišnje", kaže predsednik Upravnog odbora Neobusa Zoran Kijac.
Zamka za Ikarbus
U Neobusu upozoravaju da najavljeno partnerstvo VDL i Ikarbusa nosi zamku. Planirano je da beogradska firma, koja je u restrukturisanju, od vlade dobije 2,5 miliona evra u kešu, a da holandska uloži 8,5 miliona evra u novim tehnologijama, znanju... Problem je, kažu, što VDL traži garanciju da će GSP u Beogradu kupiti 250 autobusa, po ceni od 220.000 evra, dok domaći gradski autobus košta oko 130.000 evra. Koristiće, takođe, stimulaciju države od 20 odsto namenjenu domaćim proizvođačima, iako se „u suštini radi o holandskom autobusu”.
On dodaje da su "Holanđani želeli da se uvere u naš kvalitet pa smo im najpre sklopili jedan polugotov, zatim dva potpuno rastavljena i na kraju jedan kompletan autobus od naših delova, koji su izložili na najprestižnijem evropskom sajmu autobusa u Belgiji. Dogovorili smo da nam plate 1.500 radnih sati po 12 evra i ugrađene delove, koje će odobravati njihova nabavna služba, što je po autobusu iznosilo oko 67.000 evra".
Holandskom partneru, koji im je poslao na nadgradnju 18 šasija, Neobus je sredinom prošle godine predao sedam gotovih autobusa. Iako je bilo ugovoreno da isplata bude najduže 14 dana posle svake isporuke, novac je „legao” tek tri meseca kasnije, ali za svega pet vozila.
Na više intervencija iz Novog Sada u VDL su ostali nemi, zbog čega su u Neobusu odlučili da im, dok ne izmire dug, ne isporuče ostalih 11 vozila.
"Problem je, izgleda, nastao kada je na zajedničkoj večeri u avgustu prošle godine naš vlasnik odbio ideju da VDL preuzme Neobus na bazi potpisanog ugovora. Šta su naumili, ni danas nam nije jasno. Ubrzo posle toga prestali su sa nama da kontaktiraju, a u novembru se pojavila vest o budućem partnerstvu sa Ikarbusom, koje je takođe trebalo da podrži republička vlada", kaže Kijac.
Saudijac preporodio kompaniju
Novosadski Neobus, sa tradicijom u proizvodnji dugoj šest decenija, 2004. godine kupio je saudijski preduzetnik Ala Magrabi Mohamedali. Ova privatizacija ocenjena je kao jedna od najuspešnijih u Vojvodini, jer je preduzeće, koje je devedesetih ostalo bez tržišta i obrtnih sredstava, veoma brzo stalo na noge.
U izgradnju fabričke hale i savremenu opremu vlasnik je uložio preko 1,5 miliona evra, a obnovljena je i saradnja sa najpoznatijim proizvođačima šasija i motora (firma je od 2006. godine zvanični karoserista Volvoa za jugoistočnu Evropu).
Tehnički kapaciteti Neobusa, koji zapošljava 220 radnika, omogućavaju proizvodnju 150 autobusa godišnje u jednoj smeni. Ove godine fabrika je već isporučila 20 autobusa beogradskoj Lasti, što je prvi put da ulazi u javni saobraćaj glavnog grada.
Trenutno rade 25 vozila za francusku Veoliju (jednu od najvećih evropskih prevozničkih firmi sa flotom od 33.000 autobusa), koji će biti na beogradskim ulicama. Nadaju se, takođe, da će biti i najpovoljniji na tenderu GSP-u Novom Sadu, u čijem voznom parku su već prisutni sa 80 odsto.
"Do kraja godine trebalo bi da proizvedemo ukupno 80 autobusa, što je dovoljno za pozitivno poslovanje. Međutim, odbijanje holandske firme da izmiri obavezu, predlagali smo otvaranje i zajedničkog računa gde bi ispunjenje obaveza banka kontrolisala, ali ni to nije realizovano, stvara nam prilične teškoće, jer na naplatu stižu rate kredita koji smo podigli kod Fonda za razvoj Srbije za finansiranje proizvodnje. Zatražili smo reprogram duga i nadamo se da će nam biti odobren", ističe Kijac.
