Izvor: B92, 09.Jul.2011, 04:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li partije "osloboditi" firme?
Beograd -- Lideri vladajuće koalicije utrkivali su se ko će dati više izjava o potrebi za departizacijom javnih preduzeća.
Čak je i sam premijer izjavio da će taj posao biti završen do kraja godine
Međutim, na sednici povodom tri godine rada, Vlada Srbije je prekjuče naložila ministarstvima da se ubuduće predlozi za imenovanje direktora državnih firmi utvrđuju na javnim konkursima.
„Ubuduće” nije vremenski ograničeno, što znači da će >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << direktori u svojim foteljama moći da ostanu i sledeće godine. U kabinetu premijera kažu Blic da nema definisanog roka, zato što bi to značilo da dosadašnji direktori moraju da budu smenjeni.
Na pitanje da li vlast okleva jer nije odmah smenila sve direktore i raspisala konkurse, Ana Jolović iz Centra za slobodno tržište smatra da bi to bilo naglo. "Loše je kada se nešto na taj način preseče jer top menadžere nije moguće naći u kratkom roku. Nagle promene mogle bi da budu kontraproduktivne", ocenjuje Jolović.
"Cilj nije da se bavimo nečijim radom i da ga ocenjujemo, već da uspostavljamo nove principe i proceduru kojima se garantuje pravedniji izbor direktora i kvalitetniji rad", objašnjavaju u kabinetu.
Ministarstva će, kada konkursi budu raspisani, Vladi uz predlog za imenovanje morati da dostave i izveštaj o postupku koji obuhvata uslove konkursa, način sprovođenja i vrednovanja, podatke o najboljem, ali i ostalim kandidatima radi upoređivanja. Akcionarskim društvima, kao što su Telekom Srbija i Galenika, Vlada nije mogla kao JP da naloži konkurse, već im je to predložila.
Inače, dosad su se fotelje u državnim firmama delile partijskim dogovorom.
U kabinetu premijera kažu da će i ubuduće na konkurs moći da se prijave svi koji ispunjavaju uslove konkursa. "Članstvo u stranci neće biti ograničavajući faktor. Svaki kandidat može da bude član čega god hoće, ukoliko je stručan", tvrde u kabinetu.
Inače, kako piše Pres, većina sadašnjih direktora javnih preduzeća u Srbiji ostaće na tim mestima do kraja mandata, jer se odluka Vlade odnosi na način izbora budućih rukovodećih ljudi u tim firmama. Njihovi mandati uglavnom se poklapaju sa mandatom Cvetkovićevog kabineta, pa će se sa „departizacijom" JP suočiti tek sledeća republička vlada.
Međutim, stručnjaci ocenjuju da ovo rešenje, ipak neće dovesti do suštinske depolitizacije i da će politika i dalje predsedavati konkursnim komisija u resornim ministarstvima. Jer, ukoliko se ministarstva dele u skladu sa koalicionim sporazumima, to znači da politika ne može a da ne umeša prste u izbor konkursnih komisija.
Partije se neće odreći svog plena
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, ne veruje u priču o depolitizaciji javnih funkcija, pre svega zato što partije teško da mogu da se odreknu svog partijskog plena. Najveći novac za finansiranje stranaka dolazi upravo sa ovih radnih mesta. "Teško da bi neki mladi, afirmisani čovek u Srbiji koji ima menadžerskih sposobnosti mogao da sedne u fotelju nekog javnog preuzeća, a da nije već politički aktivan. Tim pre što se zna da ovde na funkciju i može da se dođe, samo ukoliko ste u nekoj stranci", ističe Atanacković i dodaje da "bez privatizacije javnog sektora, nema depolitizacije izbora menadžera. To samo dobro zvuči za narod".
Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, kaže za Politiku da se, nažalost, u ovoj zemlji sve ispolitizuje, pa ne veruje da će drugačije biti i u ovom slučaju. Sada kada će ti konkursi biti javni, hoćete li se prijaviti na neki od njih, pitali smo našeg sagovornika.
"Ni u ludilu ne želim da se blamiram. Zato što smatram da je besmisleno učestvovati u javnom poslu i samo biti deo te cirkuske akcije koja se odigrava", oprezan je Prokopijević.
On ističe da depolitizacija može da se sprovede vrlo jednostavno, ali da ne može da zamisli da direktor nekog javnog preduzeća, na primer, naplati dugove državnim firmama ili im isključi struju, jer nisu platili račune.
Danica Popović, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da je sama činjenica da će javni konkurs biti raspisan i da će to objaviti novine – korak napred, dodajući da se za to mora odati priznanje. "A da će i to biti namešteno i da je rešenje loše, to je jasno. Jer, profesionalci će upravljati tim preduzećima, jedino nakon privatizacije", uverena je ona.
Sve se može kad se hoće, smatra Miodrag Zec, profesor ekonomije. "Hajde da zamislimo da će nešto biti bolje i da im damo šansu. Bar da počnemo od toga", kaže naš sagovornik.
Ranka Savić, predsednik Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata, kaže da, iako je predlog o depolitizaciji radnih mesta za izbor generalnog direktora dobar i da bi ga sindikat podržao, da on ne može da zaživi u Srbiji. "Pa koja to konkursna komisija neće aminovati na ovo mesto politički podobnog, a i koje to ministarstvo neće konkurs praviti za nekog od svojih članova", pita Savić.
Da bi to funkcionisalo zaista onako kako to u javnosti želi da predstavi premijer, sva javna preduzeća bi trebalo privatizovati. Sve drugo je priča za narod, jer dobro zvuči, pogotovo pred izbore, ističe Savić. "Od čega bi se inače finansirale političke partije ako bi na čelna mesta javnih preduzeća ubuduće dolazili ljudi koji nisu iz redova partija. Ta ideja u Srbiji ne može da zaživi", kategorična je Savićeva.
Upitana, da li zna koliko direktori javnih preduzeća izdvajaju za stranke, ona kaže, da je nepisano pravilo oko 10 odsto, ali da je to dogovor unutar stranke.
Većina direktora javnih preduzeća pozdravila je odluku Vlade. Ipak, jedna od spornih stvari je po njihovom mišljenju neobavezujuća preporuka da se i direktori nižeg ranga biraju na konkursima.
Bajatović: Ne znači da su sadašnji nestručni
Mada bi većina sadašnjih direktora mogla lako da „sklizne" sa sadašnjih funkcija, direktor Srbijagasa Dušan Bajatović ne strahuje. "U principu se slažem s ovom odlukom, ali to ne bi trebalo sada da znači da su neki direktori nestručni jer nisu izabrani na konkursu", kaže on.
Direktor „Jat tehnike" Srđan Mišković smatra da bi generalni direktori i dalje sami trebalo da biraju menadžment. "Ja sam za to da na čelu svih preduzeća sede najstručniji ljudi. Ali postoje i ljudi koji se međusobno ne razumeju, nisu kompatibilni i zato mi nekako nije prirodno da se putem konkursa izabere cela hijerarhija preduzeća", smatra Mišković.
Zoran Drobnjak iz „Puteva Srbije" ima slično mišljenje. "Dobro je da se znaju reference svih direktora, a ne da se biraju po partijskoj pripadnosti. Po meni bilo bi lakše kada bih ja izabrao svoj menadžment, ali ni javni konkurs nije problem", smatra on.
S druge strane, direktor PTT-a Goran Ćirić kaže da u ovom preduzeću neće biti problem da se i niži rukovodioci izaberu na konkursu, jer zbog specifičnosti posla ne postoji velika ponuda stručnjaka. Zbog toga će, smatra on, na konkursima prolaziti samo najbolji.
Direktor Srbijavoda Nikola Marjanović smatra da je velika šteta što ova praksa nije i ranije uvedena.
"Mislim da bi trebalo napraviti mehanizam da na konkursima ne prolaze kandidati iz stranaka koje drže resorna ministarstva. Kriterijumi će morati da budu strogi i jasno definisani, jer ako bude moglo da učestvuje pola Srbije, onda opet ništa nismo uradili. Ovo je dobra odluka za početak, a kraj će biti kada na svako mesto budu postavljeni stručni i kvalitetni kadrovi", kaže Marjanović.
