Izvor: Blic, 04.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li biti uvoza struje
Hoće li biti uvoza struje
Usvajanjem Zakona o energetici jula 2004. najavljena je reforma energetskog sektora, usklađivanje sa propisima EU, formiranje novih institucija i strukturne promene javnih preduzeća. Tokom 2005. u EPS-u je formiranjem Elektromreže Srbije (EMS) sprovedeno formalno restruktuiranje, ali bez ikakvih suštinskih promena. Cena električne energije u Srbiji najniža je u Evropi, a prognoze rukovodstva EPS-a za 2006. prilično su katastrofične.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Potpredsednik srpske vlade Miroljub Labus smatra da je rukovodstvo EPS-a glavna prepreka za modernizaciju te kompanije i njeno otvaranje prema privatnom sektoru, što ne znači i privatizaciju. Labus se slaže s tim da je cena struje ispod tržišne, ali dobija ospice kad se seti šta je sve menadžment EPS-a trebalo da uradi, a nije uradio.
A u EPS-u ospice dobijaju i od Labusa, i od stavova Svetske banke, a Dinkić ih dovodi u predinfarktno stanje. Ne postoji ni jedan jedini valjan razlog za tvrdoglavo odbijanje Vlade, a pre svih ministra finansija, da odobri poskupljenje struje. Insistiranje na najnižoj ceni kilovata u čitavoj Evropi svakako ima negativne posledice, ali nikako ne predstavlja opravdanje za pasivan odnos rukovodstva EPS-a prema gubicima u mreži koji se mere desetinama miliona evra.
'Osim električne energije i prirodnog gasa, u Srbiji više nema nijednog proizvoda čija cena ne pokriva bar prostu reprodukciju', izjavio je nedavno ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov. S tim da su zahtevi EPS-a za poskupljenje opravdani i da cena struje mora da pokriva bar troškove proizvodnje, slaže se i Svetislav Bulatović, direktor prodaje kompanije EFT. Trenutno viška energije u regionu nema, a ako se i pojavi, njena cena će biti znatno veća od cene po kojoj je EPS u novembru uvezao struju iz Rumunije, upozorava Bulatović naglašavajući da Srbija kasni sa liberalizacijom energetskog sektora i da mora mnogo više da se uradi na planu energetske efikasnosti.
A šef Kancelarije Svetske banke u SCG Karolin Junger o tome šta nam valja činiti s EPS-om kaže:
'EPS treba da pokrije svoje troškove uključujući i razvoj sistema - iz sopstvenih izvora i da ne bude pod političkim uticajem. Takođe, moraju se odvojiti proizvodnja, prenos i distribucija struje u posebne jedinice koje moraju jasno utvrditi međusobne cene. Cena struje mora biti jasno raščlanjena na cenu proizvodnje, cenu prenosa, cenu distribucije i troškove vezane za potrošače. Moraju se jasno utvrditi imovina i dugovi, a EPS mora da se podvrgne unutrašnjoj i spoljašnjoj reviziji i mora imati jasnu politiku dostupnosti informacija za javnost.'
Ovakvi stavovi Svetske banke veoma smetaju čelnicima EPS-a. Pojedinačnim i grupnim interesima, očigledno, politika čistih računa nikako ne odgovara. Potvrđuje to i projekat restrukturiranja elektroenergetskog sektora EAR-a (Evropske agencije za rekonstrukciju) koji se sprovodi uz saglasnost Vlade Srbije, a koji je Sindikat EPS-a dočekao sa optužbama da se iza formulacije 'strateški' krije u stvari privatizacioni savetnik. Stavu sindikata pridružio se i menadžment EPS-a raspisujući tender za izbor svog savetnika, a koji bi, između ostalog, imao zadatak da kontroliše strateškog savetnika koga izaberu EAR, Svetska banka i Vlada Srbije. Ulazeći u klinč sa Vladom, rukovodstvo EPS-a čini sebi rđavu uslugu, a priča o ceni struje opet ostaje u drugom planu. Posledice su višestruke.
Dok sve zemlje jugoistočne Evrope već uveliko razvijaju svoja tržišta energije kako bi bile što konkurentnije kada zaživi regionalno tržište, Srbija u ovim procesima kasni čak i za Albanijom. A problemi koji su opterećivali poslovanje EPS-a ranije - postoje i danas: višak radnika, visoki distributivni gubici, nizak stepen naplate potraživanja. Uz to, jedna od glavnih prepreka daljem restrukturiranju EPS-a jeste i to što sa Sindikatom još uvek nije potpisan aneks kolektivnog ugovora (član 87) kojim bi se definisala prava radnika koji u procesu restrukturiranja bivaju proglašeni tehnološkim viškom.
Svi ovi poslovi, koji nisu urađeni kada je trebalo - ostaju kao nasleđe za narednu godinu. Dok zemlje jugoistočne Evrope budu gradile regionalno tržište električne energije, Srbija će da ponavlja razred - jer bez sređenog stanja na domaćem terenu nema ni uključivanja u Energetsku zajednicu. Branislav Krivokapić
