Izvor: S media, 27.Maj.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hlebnog žita dovoljno
U Srbiji će ove godine biti dovoljno pšenice za prehranu stanovništva, ali dugoročnije gledano, zbog sve veće suše, može doći do velikih problema ne samo u proizvodnji hlebnog žita, već i u vidu osetno nižeg roda svih ostalih vitalnih poljoprivrednih proizvoda, izjavio je danas za Tanjug potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) dr Stojan Jevtić.
On je ocenio da će naši ratari ovog leta požnjeti oko 1,8 miliona tona pšenice sa 564.000 hektara, koliko je jesenas >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << zasejano tom poljoprivrednom kulturom.
"Hekatarski prinosi pšenice će biti lošiji nego minule godine, ne samo zbog suše u kritičnom periodu vegetacije, već i usled nedovoljne primene optimalnih agrotehničkih mera, uključjući i nezadovoljavajuću upotrebu veštačkih djubriva", upozorio je Jevtić.
Naši poljoprivrednici sada, na primer, u proseku potroše po hekataru svega 50 kilograma djubriva, što je čak četiri puta manje nego u razvijenim zemljama.
Jevtić je naveo da će prosečni hekatrski prinosi na velikom delu parcela zasejanih pšenicom biti oko 30 metričkih centi i manje od toga, što je daleko ispod stvarnih mogućnosti naših sorti hlebnog žita.
Niz zemalja u svetu koje koriste našu semensku pšenicu i pritom primenjuju sve predvidjene agrotehničke mere dobijaju u proseku prinose veće od 60 metričkih centi po hekataru, dok je u lanjskoj, veoma rodnoj godini u Srbiji taj prosek dostigao svega 43 metričke cente, naveo je Jevtić.
Grčka je, na primer, lani sa našom sortom pešenice "pobeda" na navodnjavanim parcelama imala prosečan hektarski prinos od 140 metričkih centi, što je bezmalo dvostruko više u poredjenju sa rekordnim prinosima ostvarenim na imanjima zemljoradnika u Vojvodini i regionima Srbije gde se hlebno žito najviše gaji.
Dr Jevtić smatra da bi naša zemlja, iako je već decenijama poznati evropski i svetski proizvodjač veoma kvalitetne semenske pšenice, trebalo hitno da poradi na stvaranju novih semenskih sorti tog žita koje bi bile znatno otpornije na sušni period, koji nas očekuje u toku narednih decenija.
"Najbolje bi bilo da se prenesu iskustva zemalja koje su, koristeći i naše znanje u izradi semenske pšenice, već stvorile sopstvene sorte te žitarice - genetski otporne na dugotrajni sušni period", rekao je dr Jevtić, uz napomenu da u tom pogledu veoma pozitivno iskustvo imaju Sirija, Alžir i još neke zemlje sa kojima naši poljoprivredni instituti već decenijama veoma dobro saradjuju.
Ukrštanjem genetskih vrsta koje su se u Siriji već pokazale kao odlične sa našim postojećim semenskim vrstama mogu se stvoriti nove i na sušu veoma otporne sorte pšenice, naveo je dr Jevtić i dodao da je to pravi način da "idemo u susret predstojećim surovim klimatskim promenama".
"U relativnoj bliskoj budućnosti veliki deo naših sadašnjih najplodnijih oraničnih površina, koje obuhvataju teritoriju Banata, Mačve, Stiga i jugoistočnih krajeva Srbije, postaće zbog naglog porasta prosečne temprature tokom vegatativnog perioda, nepogodne za gajenje pšenice i niza drugih poljoprivrednih kultura", upozorio je Jevtić.
Ukoliko se ne preduzmu pravovremene mere za stvaranje novog sortimenta, maksimalno korišćenje postojećih i pravljenje novih sistema za navodnjavanje, kao i potpunu primenu svih najsavremenijih dostignuća u agrarnoj proizvodnji, Srbija će, umesto neto izvoznika, postatiti veliki uvoznik hrane, upozorio je potpredsednik PKS.
