Izvor: Blic, 21.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hleb
Pekari ovih dana ponovo najavljuju poskupljenje hleba. S ovom cenom brašna, tvrde, sadašnja cena vekne (29-30 dinara) neodrživa je i poskupljenje (na 35 dinara) je neminovno.
Istovremeno, ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević, umesto obećanog ukidanja zabrane izvoza pšenice (kao i kukuruza, soje i suncokreta) najavljuje proširenje liste "zabranjenih proizvoda" i na brašno (griz i prekrupu, ali to nije važno) i produženje njenog trajanja.
Uredba o zabrani izvoza >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << doneta je početkom avgusta i tada je rečeno da će biti privremena, tj. važiti (svega) tri meseca. Očekivalo se da će u tom roku biti sređene prilike na tržištu. Pojedini ekonomisti upozorili su da će zabrana izazvati kontraefekte. Sad vidimo da su bili u pravu. Ministar Milosavljević, doduše, tvrdi da je Uredba dala rezultate, jer bi, da nije doneta, rast cena bio mnogo veći. Ali, to nikad nećemo moći da proverimo. U svakom slučaju, umesto da bude ukinuta, zabrana se produžava do sledeće žetve.
Ministar Milosavljević je takođe najavio da će "država stimulisati povećanje setvenih površina, kao i povećanje prinosa ratarskih kultura". Nije teško zamisliti sledeću situaciju. Osokoljeni seljaci pohrle da seju pšenicu. Iduće godine budu povoljne vremenske prilike, pšenica rodi odlično ipojavi se ogroman višak. Ali, budući da je malo verovatno da godina bude rodna samo u Srbiji, a svuda okolo neke kataklizme, može se pretpostaviti da će viškova pšenice imati i mnoge zemlje u regionu, Evropi i svetu. U tom slučaju, potražnja je mala, cena na svetskom tržištu niska i seljaci ne mogu da je izvezu. Onda će (s pravom!?) da se obrate državi da im otkupi tu pšenicu. Jer ih je ona i nagovorila da je seju.
I država će da pristane. A što i ne bi. Jer neće ministri da je plaćaju iz svog džepa, nego od para poreskih obveznika. Naročito ako opet bude nekih izbora.
