Izvor: B92, 12.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hleb verovatno neće poskupeti
Beograd -- Ministar poljoprivrede Goran Živkov kaže da građani nemaju razloga za brigu jer hleb verovatno neće poskupeti.
Ove godine, u Srbiji je pšenica posejana na svega oko 500.000 hektara, što je najmanje ikad zabeleženo. Žetva je u toku i iako se još ne zna koliki će biti prosečan prinos, izvesno je da će rod biti ispod proseka. Prema procenama stručnjaka, ukupan rod biće manji od 1,8 miliona tona, koliko je Srbiji pšenice potrebno godišnje. Poljoprivrednike, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << međutim, trenutno najviše zanima kolika će biti otkupna cena.
Bogdan Stokić iz Lipara kod Kule, koji ima oko 150 hektara zemlje pod žitom, kaže za B92 da cena od devet dinara, koju su ponudile Žitozajednica i Žitovojvodina, koje objedinjuju najveći broj mlinova, nije dovoljna ni za pokrivanje osnovnih troškova proizvodnje. "Ne isplati mi se ova cena, ne znam šta da radim sa žitom", kaže on.
Prema računici koju su za B92 napravili proizvođači, poljoprivrednik i sa odličnim prinosima od 5,5 tona, uz otkupnu cenu od devet dinara po kilogramu gubi 48 evra po hektaru.
Na ponuđenu cenu pšenice oštro je reagovalo Ministarstvo poljoprivrede. Ministar Goran Živkov Živkov optužio je 12 mlinskih preduzeća da su nezakonito dogovorili jedinstvenu cenu. "Građani neće trpeti, hleb verovatno neće poskupeti. Cena pšenice, kao što je milion puta rečeno, ne određuje se u državi, ne određuje Vlada, ne određuju mlinari. Ono što vi nazivate sukobom, mi nazivamo samo ostvarivanjem onog što je naša dužnost, mi smo prepoznali monopol, taj monopol smo prijavili antimonopolskoj komisiji, odnosno Komisiji za zaštitu konkurencije", kaže on.
S druge strane, Žitozajednica zamera Minstarstvu izostanak premija ove godine i to što država liberalizuje cenu pšenice, ali i dalje kontroliše cenu hleba. Zbog toga poljoprivrednici razmišljaju da sledeće godine pšenicu zaseju na još manje površina.
Ako se ispostavi da pšenice neće biti dovoljno, građani bi mogli biti ti koji će, iz državnog budžeta, morati da plate uvoz pšenice po ceni od 200 dolara po toni, što je mnogo skuplje od domaće.
