Izvor: Blic, 16.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hleb od sutra skuplji za 3,5 dinara
Hleb u Srbiji od danas će se prodavati po višim cenama. Vekna u Beogradskoj pekarskoj industriji i „Klasu" koštaće 33 dinara, a u privatnim pekarama od 28 do 35 dinara.
Kako je objasnio Momir Lazić, direktor Beogradske pekarske industrije i „Klasa", dve firme koje pokrivaju petinu beogradskog tržišta, cena hleba od danas je viša za tri i po dinara. Razlozi za poskupljenje, kako on tvrdi, su više cene sirovina i energenata.
Formiranje maloprodajnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << cena
Hleb (33 dinara)
stavka učešće u % učešće u din.
brašno 55 18.15
prevoz i porezi 20 6.6
trgovačka marža 25 8.25
Mleko tetrapak (65 dinara)
stavka učešće u % učešće u din.
mleko 60 39
ambalaža 25 16.25
energenti 5 3.25
troškovi i marža 10 6.5
Šećer (60 dinara)
stavka učešće u % učešće u din.
sirovina i prevoz 50 30
energija 15 9
investicije 7.5 4.5
porezi i zarade 7.5 4.5
troškovi 5 3
marža 15 9
Zoran Pralica, predsednik Unije privatnih pekara, kaže da su se još pre godinu dana privatni pekari širom Srbije dogovorili da sami određuju maloprodajnu cenu hleba i to po svojoj poslovnoj politici.
- U privatnim pekarama cena vekni će se kretati između 28 i 35 dinara, a na jugu Srbije moguće je da će hleb biti i za dva dinara skuplji - ističe Pralica.
Poslednjih meseci sve više se govori o prećutnom dogovoru između proizvođača i trgovaca, a sudeći po visini marži postoje indicije o monopolskom ponašanju, koje nimalo „ne ide na džep" potrošačima. Zato, da bi se utvrdila istina, kako smatra Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, radna grupa koja će se baviti sagledavanjem i analizom načina formiranja cena osnovnih životnih namirnica na domaćem tržištu, trebalo bi da potvrdi ili opovrgne te navode.
- Priča o dogovoru proizvođača i trgovaca trebalo bi što pre da se završi utvrđivanjem stvarnog stanja. Ukoliko se potvrdi da dogovor postoji, država bi morala to da sankcioniše i onda se uspostave zdravi konkurentski odnosi. Ali, nije dovoljno samo verbalno zalaganje države, već i kadrovska, informatička i tehnička podrška - naglašava Đogović.
On smatra da je najefikasnije novčano sanksionisanje takvog ponašanja. Osim toga i objavljivanje u javnosti imena prekršilaca imalo bi negativnog odjeka po njihovo poslovanje, a i uticalo bi generalno na poslovni imidž. Jer javni šamar najviše boli.
Dok se to ne desi, potrošače će da „boli" viša cena hleba.
U nekoliko većih mesara i uljara juče smo pokušali da dobijemo podatke šta sve i u kojoj meri čini maloprodajne cene, ali su nam rekli da su ti podaci poslovna tajna. Podatke smo tražili od Ministarstva trgovine, Tržišne inspekcije i Republičkog zavoda za statistiku, ali ih nismo dobili.
Skuplja lična potrošnja
Prošlog meseca u odnosu na septembar ove godne maloprodajne cene roba i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju porasle su u proseku za 0,5 odsto.
Rast cena za deset meseci 2007. iznosio je 8,2 odsto, dok je na godišnjem nivou (oktobar 2007. u odnosu na oktobar 2006.) zabeležan rast od 8,9 odsto.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najviše su poskupeli alkoholna pića i duvan (1,4 odsto), odeća i obuća, kao i cena usluga u restoranima i hotelima (za 1,3 odsto), obrazovanja za (jedan odsto) i transporta (0,9 odsto).
Kako umesiti najjeftiniji hleb
Autor: Momčilo Petrović
Vest mimo drugih vesti u Srbiji je: vekna od 500 grama u Čačku i Gornjem Milanovcu u prodavnicama „Ishrane" košta 14,99 dinara!
Probali smo je - ni mnogo bolja ni mnogo gora od onih sa beogradskih rafova.
- Isplati nam se - kaže Milorad Vasović, direktor proizvodnje „Ishrane".
Ovo preduzeće, sa poluvekovnom tradicijom i u skladu sa običajima novog vremena dospelo na ivicu propasti, privatizovano je u maju. Novi vlasnik pekare i lokala biznismen Zoran Bojović, koji je znatni deo kapitala stekao devedesetih godina, prodavnice, i kupljene i iznajmljene, renovirao je i opremio na isti način, uniformisao prodavce i kupcima ponudio proizvode „Dijamanta", „Imleka", „Bambija" i „Karneksa" po fabričkim cenama. I hleb za 15 dinara... Zaradu ostvaruju, kaže Vasović, na rabatu koji im daju proizvođači. I na prodaji peciva. Može im se jer imaju lanac svojih prodavnica.
- Sada imamo 38, do kraja godine ćemo imati 60, a do maja 2008. realizovaćemo plan vlasnika - 100 prodajnih objekata „Ishrane" - kaže Vasović.
Građani će, bez sumnje, ovo obradovati, ali konkurencija cvili i škripi zubima. Najviše trpe vlasnici malih radnji - kojima neki na području gde ima „Ishraninih" prodavnica, predviđaju i propast. Zli jezici tvrde da Bojović posluje sa gubitkom, ali da će, kad jednom razgrana i proda svoju mrežu, sve debelo naplatiti.
Hleb je, inače, u Srbiji sezonska roba. U proleće i leto potražnja je za trećinu i više veća nego u kasnu jesen i zimu, kaže Svetolik Perović iz Čačka, jer nema jeftinijeg načina da se nahrane svi oni koji rade u polju ili na građevinama.
Sad, šta oni jedu zimi, statistici nije poznato - zna se samo da stanovnik Srbije pojede 107 kilograma hleba godišnje. U proseku, naravno, ali se i ovaj broj uzima za meru našeg siromaštva - u ishrani stanovništva u razvijenijim zemljama ova namirnica koristi se znatno manje. Kažu da će i kod nas, sa razvojem standarda, potrošnja opadati otprilike za jedan kilogram godišnje.
Ako se statistički dobrom rezultatu, smanjenju količine hleba u ishrani, ne približimo sa druge strane - zbog previsoke cene.
- Oduvek je bilo - kaže Svetolik Perović, vlasnik čačanske „Moke", preduzeća u čijem je sastavu i savremena pekara - da vekna hleba od 500 grama u veleprodaji košta koliko i kilogram brašna. A građanin plaća još i porez i maržu prodavcu...
Juče je kilogram brašna koštao 26 dinara, na šta pekari dodaju još dinar za transport... porez je 8 odsto - a marža je sve ostalo!
Koliko hleb treba da košta, i kako „Ishrana" uspeva, ipak nije sasvim jasno.
Osim cena sirovina - vode, brašna, kvasca, aditiva i soli, računaju se plate radnika i ulaganja u pekaru koja treba isplatiti, zatim energija jer hleb na nečemu treba ispeći, i transport.
U „Moki" su na pečenju 50.000 vekni angažovani jedan majstor i još devet radnika, ali njih može da bude malo jer je proizvodnja automatizovana - što je, opet, koštalo dosta. Energenti su, međutim, veoma značajna stavka - ako pekara koristi naftu, umesto zemnog gasa recimo, vekna u proizvodnji bude skuplja i do četiri dinara. Transport takođe poskupljuje hleb - pri čemu i pekari i trgovci nastoje da i ove troškove, do poslednjeg kilometra, prebace na kupca.
Pa koliko, onda, treba da košta vekna od pola kila?
„Mokina", na izlazu iz peći, košta 18,75 dinara, a Perović kaže da bi nam 50.000 vekni, koliko jedna linija izbaci za noć, prodao po ceni od 22 dinara za komad.
A „Ishrana" se drži svojih 14,99 dinara! I kupci njenog hleba...
Hoće li vlasnik ove pekare propasti ili neće, radi li na svoju štetu ili je kapitalista koji nemilosrdno krči prostor za sebe, svejedno im je. Oni kupuju vekne za 15 dinara dok ih ima.
Ionako ih skuplji hleb, kad tad, neće mimoići...
Da li se isplati?
Milorad Vasović, direktor proizvodnje „Ishrane", tvrdi da cene hleba nemaju veze sa čaršijskim pričama o prodaju ovog preduzeća. Istini za volju, ni on ne daje jasno tumačenje kako im se sve to isplati: brašno je nemoguće rastegnuti, od jednog kilograma dobijaju se dve i po vekne, ili parčence više... i kalkulacije izvedene po normativima tehnologa premašuju krajnju cenu, ali Vasović kaže: „Isplati nam se".
.jpg)
