Izvor: Politika, 21.Jul.2009, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hleb ne menja cenu
Mlinari i pekari mnogo više pričaju o kvalitetu pšenice i kažu da će samo vekna umešena s dodatkom lanjske pšenice biti dobra
Po kojoj će ceni pekari posle žetve umesiti hleb? Čini se, po istoj kao do sada. Iako je cena pšenice već drugu godinu znatno smanjena u odnosu na vreme kada su se formirale cene hleba, kod pekara nema nikakvih ni najava ni očekivanja da bi osnovna životna namirnica mogla da pojevtini.
Žetva se privodi kraju i u ambare će biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smešteno oko dva miliona tona. Ovih dana mlinari i pekari mnogo su više zabavljeni kvalitetom pšenice i kažu da će to direktno uticati na njihove troškove, samim tim i cenu hleba. Tronedeljni kišni period u vreme žetve poprilično je „isprao” pšenicu, kažu stručnjaci, pa će zato brašnu biti potrebni dodaci da bi hleb mogao da se ispeče.
Direktor najveće beogradske industrijske pekare „Klas” Momir Lazić kaže da je još rano da se govori o hlebu umešenom od novog roda, jer, tehnološki, izmeljavanje nove pšenice počinje za mesec do mesec i po dana. Promenu cene, ni naviše ni naniže, ipak, ne očekuje.
– Izvesno je da kvalitet brašna nije kao ranijih godina. Hektolitarska težina je manja, kao i gluten i energija, što znači da su brašnu od ovogodišnje pšenice potrebni dodaci. Kada se preračuna jevtinija osnovna sirovina s ovim povećanim troškovima, u celini troškovi proizvodnje će biti izjednačeni. Drugi aspekt je što je u ceni hleba sve veće učešće energije – objašnjava Lazić.
Predsednik udruženja „Žitovojvodina”, koje okuplja industrijske mlinove i pekare, Sima Matić kaže da je tačno da nikada brašno nije manje procentualno učestvovalo u ceni hleba, ali da su prostor „popunili” drugi, uvećani troškovi. Država je, kaže, skupa, tačnije sve dažbine koje joj se moraju platiti. Prijavljeni radnici koštaju, a energija koja se koristi i za pečenje i za prevoz hleba zauzima sve veći deo cene. Od početka godine gorivo je poskupelo 11 puta, a pojevtinilo samo jednom.
– Industrijsko pekarstvo čini samo 20 odsto tržišta. Mi godinama upozoravamo da se trećina brašna izmelje u sivoj zoni, ali bez uspeha. Naravno da je hleb od tog brašna jevtiniji – kaže Matić.
Godinama su pekari insistirali na računici da cena brašna bude kao dva kilograma pšenice, a kilogram hleba kao dva kilograma brašna ili 1:2:4. Ako je tačno da se za dve vekne od po pola kilograma utroši 760 grama brašna, onda je trošak brašna koje košta 15 dinara u kilogramu hleba – 11,4 dinara. Naravno, u strukturi maloprodajne cene hleba su i trgovačke marže, koje su osim brašna najznačajnija stavka, potom troškovi energije, bruto zarada, amortizacija, prevoz... U godinama kada je pšenica bila skupa, pekari su se pozivali na ovu matematiku, a otkako je osnovna sirovina pojevtinila – to se ne pominje.
Predsednik Unije mlinara Darko Selaković potvrđuje da se mlinari i pekari preračunavaju i kaže da je kvalitet ovogodišnjeg roda velika nepoznanica. Oni koji imaju staru pšenicu biće na dobitku, jer, sasvim je izvesno, stara i nova pšenica moraće da se mešaju.
– Čim je kvalitet niži, mora više da se uloži u sirovinu. Tako onaj ko bude želeo kvalitetno brašno, moraće da ga plati. Brašno se sada nudi i po 15, ali i po 19 i 20 dinara po kilogramu. Sve može jevtino da se proizvede, ali pitanje je kakvog je to kvaliteta – kaže Selaković.
Dok se pekari i mlinari preračunavaju, potrošači i te kako znaju koliko plaćaju osnovnu životnu namirnicu. Oni u Beogradu u velikim trgovinskim lancima moraju da plate više od onih u malim mestima i manjim pekarama gde su cene i do 30 odsto niže.
J. Rabrenović
[objavljeno: 22/07/2009]
