Izvor: Blic, 20.Apr.2009, 06:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hipoteka - posle poziva bankara

Milena N. dve godine redovno, tačno u dan, svakog meseca uplaćuje ratu za kola. Prošlog meseca firma je kasnila sa isplatom zarade, a narednih pet dana, službenica banke jednom dnevno je zvala raspitujući se kada će da uplati svoj dug, stalno joj ponavljajući da banka ima načina da namiri svoje potraživanje. Agonija i pozivi su prestali kada je plata legla na račun, a tako i rata banci.

Nekada revnosne u telefoniranju i vrbovanju novih klijenata, ali i starih - da se još >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zaduže, danas banke svoje pozive usmeravaju na dužnike koje kasne u otplati rata - dan, dva, tri. Da ih podsete da plate dug. Milosti prema dužnicima nema, i zato stalno treba imati na umu da kredit neće biti otpisan, niti zaboravljen.

Najviše se kasni u otplati potrošačkih i gotovinskih kredita. Neznatan procenat je kod stambenih. Kada banke procene na osnovu kašnjenja da klijent ima problem, praksa je da ga zovu na razgovor.

- Ukoliko klijent kasni u izmirivanju mesečnih obaveza po odobrenim kreditima, banka telefonom razgovara sa klijentom kako bi ga obavestila o kašnjenju i dostavlja pisanu opomenu. Ako se obaveza ne izmiri ni posle opomene, obavlja se novi telefonski razgovor. Isti postupak ponavlja se neizmirivanjem drugog anuiteta, ali se tad telefonira jemcima, kada su plasmani dužnika obezbeđeni žirantima - objašnjavaju u „Komercijalnoj banci”.

U slučaju da je teškoća privremena, traži se rešenje - najčešće produženje roka otplate zajma, pa se na taj način zapravo umanjuje visina rate. Ali, na kraju klijent zbog dužeg perioda vraćanja kredita i zaračunate kamate ipak više plati.

Desi se da i pored upozorenja i klijenta i njegovih žiranata, rate ostaju neplaćene, pa tada banka aktivira administrativne zabrane kod poslodavaca i žiranta i poziva dužnika na razgovor. Dalja procedura podrazumeva dostavljanje opomene pred utuženje. Ako ni sve preduzete mere ne daju očekivane rezultate, odnosno ako ne postoji mogućnost za dalji nastavak uredne otplate, banka pokreće sudski postupak.

- Procedura naplate ista je za sve kredite bez obzira na to da li je reč o keš, potrošačkim ili stambenim kreditima, a u zavisnosti od vrste kredita aktiviraju se odgovarajuća sredstva obezbeđenja. Pre aktiviranja hipoteke, kod stambenih kredita, klijentu se šalje opomena o njenom mogućem aktiviranju. Ukoliko dospele obaveze i dalje nisu izmirene, dostavlja se i druga opomena kojom se dužnik obaveštava o pokretanju postupka prodaje založene nepokretnosti, te se, nakon toga, nastavlja procedura u skladu sa Zakonom o hipoteci - kažu u „Komercijalnoj banci”.

Banka zatim dobija od katastra dozvolu za prodaju založene nepokretnosti, na koju klijent ima pravo da se žali.

Kako objašnjava Petar Grujić, direktor sektora za poslove sa stanovništvom „Folks banke”, banka ne ulazi u posed nekretnine, već to čini novi kupac.

- Od pojedinačnog slučaja zavisi koliko banka toleriše kašnjenje. Ako se radi o objektivnim okolnostima, fleksibilni smo i pokušavamo da nađemo rešenje. Ali, ako klijent namerno eskivira plaćanje, posle 45 dana šaljemo prvu opomenu, a ako ona ne urodi plodom, posle dvadesetak dana prosleđujemo drugu hipotekarnu opomenu. U slučaju da klijent ni dalje ne plaća dug, kreće postupak prodaje nekretnine - naglašava Grujić.

Kada se nekretnina proda, banka se prvo namiruje za vrednost kredita i pripadajuće kamate i pratećih troškova. Ako preostane, ostatak novca vraća se klijentu.

Kako banke rešavaju problem kašnjenja

Prvi telefonski poziv - podsećanje da se rata plati

Drugi telefonski poziv - ukoliko

klijent ratu ne plati, dogovora se sastanak kako da se prebrodi

finansijski problem dužnika

Nakon 15 dana banka šalje opomenu

Ako ni tada klijent ne plati zaostalu ratu, pozivaju se žiranti da preuzmu dug

Aktiviranje administrativne zabrane na zaradu žiranata

Slanje opomene sa podsećanjem o mogućnosti aktiviranja hipoteke (stambeni krediti)

Slanje druge opomene

- obaveštenje da će biti pokrenut postupak prodaje založene

nepokretnosti

Pokretanje postupka prodaje nepokretnosti, podnošenjem zahteva katastru

Oprez pri zaduživanju

Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, kaže da građani kasne sa otplatom kredita, ali ne u dramatičnoj meri, ukazujući da bi morali da budu oprezni pri zaduživanju, bilo da je reč o kreditima ili lizing ugovorima.

- Kada su u pitanju „klasični krediti” koje građani koriste kod banaka, stepen kašnjenja otplate je 2,1 procenat, što je „vrlo umereno kašnjenje” u plaćanju obaveza, a kada je reč o lizing ugovorima, taj stepen iznosi nešto više od četiri procenta - kaže Dugalić.

Dugalić poručuje da bi svako trebalo dobro da proceni da li može da se zaduži, pa kada to učini, da uvek ima u vidu neku alternativnu mogućnost - da, ukoliko bude problema, svoje obaveze na neki drugi način može da izmiruje.

Nastavak na Blic...