Izvor: B92, 16.Jun.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Henri Polson: potreban jak dolar
Vašington -- Ministar finansija SAD Henri Polson se ponovo izjasnio za "jak dolar", prenosi danas agencija Blumberg.
Polson kaže da treba podržati jak dolar
Takav stav američkog zvaničnika dobio je snažnu podršku od njegovih kolega iz grupe osam najrazvijenijih zemalja (G8) na sastanku koji je juče završen u Osaki.
Polsonova izjava je usledila nakon što je dolar ove poslovne sedmice ojačao, na vodećim deviznim berzama u SAD i Evropi , na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 1,5376 za evro, ili 2,6 odsto. To je bio najveći nedeljni rast vrednosti američke valute od 2005. godine.
Kurs dolara je, međutim, još uvek oko pet odsto slabiji, u odnosu na evropskog takmaca, nego na samom početku godine, ukazuju devizni trgovci na berzi u Njujorku.
Ruski ministar finansija Aleksej Kudrin, koji je bio među učesnicima ministarskog skupa G8 u Osaki, ocenio je, kako danas prenose moskovska elektronska glasila, da jačanje dolara može pomoću snižavanju rekordno visokih cena nafte, a takođe i prehrambenih sirovina koje su poslednjih meseci drastično poskupele.
Francuska ministarka finansija Kristin Lagard je u Osaki izjavila, prema agenciji Frans pres, da jačanje dolara treba da pomogne u borbi protiv sve snažnijih inflatornih pritisaka koji sada postoje i u vodećim svetskim ekonomijama.
Polson je ranije ovog meseca izjavio da je vrednost dolara, u odnosu na druge vodeće svetske valute, opala tokom proteklih šest godina za trećinu, dok su u tom periodu kotacije nafte uvećane približno pet puta.
Ministar finansija SAD smatra da glavni razlog za drastičan skok cena nafte i hrane treba tražiti u sve većem debalansu između ponude i tražnje tih proizvoda na svetskom tržištu. Promenu u valutnoj politici SAD nagovestio je početkom ovog meseca i predsednik američke Uprave federalnih rezervi Ben Bernanki. On je tada rekao da će i ta centralna banka "voditi računa o vrednosti dolara".
Dolar jača zbog pritiska G8?
Dolar je prema drugim valutama oslabio za trećinu
Devizni analitičari u SAD i Evropi veruju da je najnoviji rast vrednosti dolara usledio, u dobroj meri, zbog pritiska američkih partnera iz G8 koji su sve upornije počeli da žale na "pogubne posledice" niskog kursa "zelene valute". Slab dolar čini, naime, manje konkurentnim izvoz robe u SAD iz Japana i Evrope, a devalvira i zaradu naftnih eksportera, jer se sve transakcije tom sirovinom obračunavaju u američkoj valuti.
Nizak kurs dolara je, osim toga, počeo da izaziva nepoželjne posledice i u SAD, u vidu opšteg rasta potrošačkih cena, posebno energenata i hrane, što je inflatornu stopu podiglo, prema nekim računicama, na oko tri odsto godišnje.
Pesimistički nastrojeni ekonomisti su izračunali da bi američka inflacija do kraja ove godine moga da se uveća, ukoliko se nastavi s forsiranjem politike slabog dolara, na pet do pet i po odsto. Finansijski eksperti američke investicione kompanije "Meril linč" su, međutim, početkom juna procenili da dolar do kraja ove godine može ojačati na oko 1,40 za evro.
Zajednička valuta 15 članica Evropske unije je, inače, 21. aprila na deviznoj berzi u Londonu dostigla rekordnu vrednost od 1,6019 dolara. Kasnije je evro više puta bio blizu tog kursa, ali nije uspeo da ga premaši.
