Izvor: RTS, 26.Nov.2013, 08:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hanić: Restrukturiranje pa prodaja "Galenike"
Pre nego što se nađe kupac za "Galeniku", potrebno je izvršiti organizaciono i finansijsko restruktururanje, i ukazati potencijalnom kupcu da je ta firma ekonomski samoodrživa, rekao za RTS dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić.
Vlada Srbije je dala saglasnost da se pokrene postupak za privatizaciju "Galenike" i "Politike". Na osnovu te odluke biće objavljeni tenderi za prodaju državnog udela u te dve kompanije.
Zainteresovanih kupaca, pre svega, za >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << "Galeniku" ima, ali je pitanje po kojoj ceni. Dugovi "Galenike" su veći od imovine, računi blokirani, a proizvodnja smanjena.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić kaže da pre nego što se nađe kupac potrebno je izvršiti organizaciono i finansijsko reastruktururanje, i ukazati potencijalnom kupcu da je ta firma ekonomski samoodrživa.
"Pošto firma pripada oblasti koja je visoko profitabilna, prirodno je očekivati da će se naći dovoljno veliki broj kupaca i s obzirom na značaj te kompanije za našu privredu i na činjenicu da je to najveća domaća fabrika, koja ima vrliki tržišni udeo, veoma je važno odabrati odgovarajuće rešenje u pogledu privazizacije", rekao je Hanić.
Prema njegovim rečima, verovatno i zbog privatizacije drugih javnih preduzeća usvojen je predlog novog zakona o privatizaciji koji bi trebalo da obezbedi znatno fleksibilnija rešenja i da pruži neke nove modalitete gde je težište na tome da se promeni uloga države u pogledu upravljanja.
"Postojeća rukovodstva koja upravljaju javnim preduzećima u sadašnjem režimu nisu dovoljno motivisana da smanjuju troškove, povećavaju svoje prihode i na taj način poboljšaju rezultate jer su navikla da će država da subvencioniše ta preduzeća i to je problem sa upravljanjem takvim preduzećima", rekao je Hanić.
Govoreći o čišćenju računa i svođenju bilansa na nulu, on kaže da je bolje i sada preuzeti određeni trošak nego godinama opterećivati budžet velikim direktnim i indirektnim subvencijama i obezbediti da ta preduzeća, koja inače nisu izmirivala brojne obaveze prema drugim dobavljačima, prenose lančano problem nelikvidnosti u našoj privredi.
"Tako da je sa ekonomskog stanovišta izvestan trošak koji bi država imala sada bio sasvim opravdan posmatrano perspektivno na srednji rok", rekao je Hanić.
U Bukurešt je došao kineski premijer sa 10 milijardi evra, čulo se nezvanično da je za "Galeniku" zainteresovasna Mubadala iz Emirata.
Nova svetska globalna kriza nije pogodila Kinu, koja u ekonomskom smisli ima ekspanzionističku politiku i treba očekivati da će doći i u ovaj deo sveta, u Evropu i da će tu da investira jer je to geostrateški interes Kine, kaže Hanić.
"Pored Kine, novca imaju i neki naši partneri koji ovde dolaze iz arapskih zemalja, Turska ali svakako treba računati da se u nekim razvijenim zemljama nalaze pojedinačni veliki investitori koji rade profitabilno i traže dobre projekte u oblasti privatizacije potencijalno dobrih preduzeća", zaključio je Hanić.
