Izvor: B92, 07.Avg.2009, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HŽ uzalud potrošile 10 miliona evra
Zagreb -- Hrvatske železnice (HŽ) potrošile su skoro 10 miliona evra za uvođenje mobilnih uređaja za prodaju karata u vozu koji nikada nisu korišćeni, piše Jutarnji list.
Kondukteri železnice nikada nisu počeli da koriste sistem u potpunosti.
List navodi da raspolaže dokumentacijom iz koje se vidi da je Uprava HŽ-a kupila skupe mobilne uređaje bez prethodnog testiranja i pripreme za njihovo korišćenje. Prema pisanju lista HŽ je pokušao da se u hodu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prilagodi kupljenim uređajima i godinama je ulagao novac u sistem koji nikad nije profunkcionisao.
Među dokumentima kojima Jutarnji list raspolaže, nema dokaza koji bi upućivali na to da je neko zloupotrebio novac, ali kažu da je sumnja u to opravdana jer oprema kupljena pre nego što je uopšte osmišljena prodaja putem mobilnih terminala.
Prema pisanju lista u decembru 2003. tadašnji direktor HŽ-a Marijan Drempetić potpisao je sa kompanijom King računari ugovor o kupovini 800 mobilnih uređaja za prodaju karata u vozu u vrednosti od 3,5 miliona evra. Uređaji su kupljeni iako je u tom trenutku u HŽ-u bilo 526 konduktera.
U cenu od 3,562.394 eura osim samih mobilnih aparata za prodaju karata uračunati su i rezervni delovi: punjači, rezervne baterije, štampači za vozne karte s pripadajućim baterijama i punjačima.
Svaki mobilni uređaj plaćen je 2.995 evra, a čitav komplet s printerom, baterijama i punjačima stajao je 4.773 eura. Posebno su naručene i plaćene kožne torbice za svaki uređaj, a ta oprema kako piše Jutarnji "verovatno trune u nekom skladištu".
List navodi i to da je prekoračenje od 274 uređaja u odnosu na tadašnji broj konduktera železnice koštalo milion i trista hiljada evra.
Isporučeni uređaji nisu čak ni bili ispravni, piše Jutarnji
Gomila troškova
Tačan iznos štete koji je tim projektom nanesen hrvatskom bužetu teško je precizno izračunati. Osim samih uređaja, vrednih 3,5 miliona evra, za 1,2 miliona evra kupljena je štamparska mašina za termo papir koji se koristi za izradu prevoznih karata za te uređe. Sa mobilnim operaterom VIP-om sklopljen je ugovor jer su kupljeni uređaji za prodaju karata morali da imaju stalnu GPRS vezu. Uz testirani deo pruge prema Vinkovcima sagrađene su mobilne stanice, a navodno je VIP-u u nekoliko godina testiranja projekta plaćano po 400.000 kuna mesečno. Tome treba dodati troškove HŽ Informatike: kupovinu servera, sistemskog softvera, plate za barem 20 osoba koji su radili na tom projektu.
Šest meseci nakon što je oprema već isporučena, i gotovo godinu dana od potpisivanja ugovora, HŽ osniva Povereništvo za sprovođenje testa prihvatljivosti. Svi kasniji izveštaji o funkcinisanju "pilot-projekta mobilnog sistema za pregled i prodaju prevoznih karata u vozu” govorili su isto: "sisem ne funkcioniše, brojne greške nismo u stanju da ispravimo".
Kartu biste platili 50 kuna, a uređaj bi utisnuo 5 ili 500 kuna. Umesto karte za Karlovac, na ištampanom papiriću bi pisalo "K-” ili ime nekog drugoga grada. Umesto jedne karte, uređaj bi ištampao pet, ali zato kupljenu kartu ne bi evidentirao. Kondukteri tim uređajem ne bi uspeli da uspostave vezu sa blagajnom, pa su se dovijali na razne načine: nazvali bi mobilnim telefonom blagajnicu i zamolili da im evidentira prodanu kartu.
Opsežna tehnička analiza sistema u maju 2007. još jednom je pobrojala sve greške. Ipak u HŽ će proći još punih godinu i po dana da projekat konačno bude napušten. U avgustu prošle godine od 100 uređaja puštenih u rad sa zagrebačke železničke stanice, radilo je samo njih šest.
Gotovo 700 uređaja nikad nije ni raspakovano: nakon nekoliko testiranja manje količine uređaja (10 do 37) na liniji od Zagreba do Vinkovaca, 2006. su pokušali da uključe 114. Zaključak je ponovno bio isti: ne funkcionše, sustav nije adekvatno napravljen i ne zadovoljava postavljene zahteve.
