Izvor: B92, 16.Jan.2015, 13:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HR neće štampati pare za privredu
Hrvatska narodna banka (HNB) ne namerava da štampa pare radi podsticanja rasta ekonomije.
Banka napominje da za razliku od evrozone, u zemlji nisu iscrpljene sve mogucnosti upotrebe konvencionalnih mera.
Ne nameravamo da preslikavamo poteze Evropske centralne banke (ECB) koja je dobila zeleno svetlo Evropskog suda za monetarno popuštanje, odnosno za opsežno kupovanja državnih obveznica zemalja evrozone , rečeno je Novom listu u HNB.
Dok ECB najavljuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << veće štampanje para, odnosno nekonvencionalne mere za sprečavanje deflacije i podsticanje privrednog rasta u evrozoni, u HNB-u dodaju da će ostati u okvirima dosadašnje politike jer, kako kažu, za razliku od evrozone, nisu iscrpljene sve mogućnosti upotrebe konvencionalnih mera.
U HNB- u prvenstveno misle na obaveznu rezervu i tu mogućnost će iskoristiti ako i kada to ocene potrebnim, rekla je Dejana Rebernik iz kancelarije za odnose s javnošcu centralne banke.
Ta institucija ističe da "vodi monetarnu politiku vodeći u prvom redu računa o stabilnosti kursa kune prema evru".
U banci kažu da je merama kojima se suprotstavila svetskoj ekonomskoj krizi stvorena je izuzetno visoka likvidnost u bankarskom sistemu, za razliku od ECB koji nije imao puno prostora za kreiranje likvidnosti.
HNB ne vidi veliku opasnost od deflacije. Prigušena inflacija poslednjih meseci najvećim delom je posledica prelivanja inostranih cena prehrane i energije na domaće, dok su domaći deflacijski pritisci zanemarivi.
U Hrvatskoj postoje naznake laganog oživljavanja privredne aktivnosti i očekujemo da će se to nastaviti, bez obzira na prigušenu inflaciju, kažu u HNB-u.
Profesor međunarodne ekonomije na Ekonomskom fakultetu, Ljubo Jurčić, međutim, smatra da su okolnosti vanredne i da su potrebne nekonvencionalne mere za izlazak iz krize, jer dosadašnje nisu dale rezultate.
On kaže da HNB ničim nije sprečen da u Hrvatskoj preduzme mere za podsticanje privtrednog rasta, po uzoru na ECB. Zakon ne sprečava HNB da kupuje državne obveznice na sekundarnom tržištu. Hrvatska nije prihvatila evro, pa njena centralna banka ima čak i širi manevarski prostor od članica evrozone, dodaje Jurčić, tvrdeći da HNB trebao da ode i korak dalje od ECB-a, kako bi omogućila državi jeftinije zaduživanje.
Vlada se dosad zaduživala uglavnom skupo i u stranoj valuti, a trebalo bi da se zadužuje samo u kunama, smatra on.
"Nema potrebe plaćati kamate od pet-šest posto na dug, jer se može finansirati uz pomoć HNB-a, uz kamate od jedan do dva posto", tvrdi Jurčić.
