Izvor: B92, 27.Jun.2012, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
HR: Više nema naplaćivanja opomena
Zagreb -- Svi dužnici u Hrvatskoj bankama i kompanijama više neće morati da plaćaju troškove opomene koje su im do sada mnogo naplaćivane.
I to zahvaljujući novim izmenama zakona o zaštiti potrošača koje je hrvatska Vlada sa sednice poslala u Sabor.
Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti potrošača bi se bankama i svim ostalim trgovačkim društvima zabranilo da građanima naplaćuju opomene zbog neplaćanja računa koje su iznosile i do 300 kuna (39,84 evra) po opomeni.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Zabranjuje se naplata opomena zbog neplaćanja računa svim trgovcima, odnosno svima koji nastupaju na tržištu - banke, javna preduzeća, telekomunikacione kompanije i slično.
Ako građanin kasni s plaćanjem računa, banka ili kompanija može ga informisati o iznosu koji je dužan da plati i na taj iznos ima pravo dodatno da naplati zateznu kamatu koju određuje Hrvatska narodna banka, ali više nema pravo da naplati slanje opomene.
Opomene banaka kreću se od 20 kuna (2,65 evra) za prvi mesec kašnjenja plaćanja, preko sto kuna (13,2 evra) za drugi mesec do čak 300 kuna (39,84 evra). Te opomene slale su se čak i ako građanin kasni s plaćanjem samo tri ili četiri dana, što se može smatrati i zloupotrebom.
Do izmene zakona došlo je zbog brojnih pritužbi potrošača i jer se opomena počela smatrati ugovornom kaznom kojom trgovac naplaćuje nešto što nije privredio.
Zabranjena i naplata izdavanja računa
Zabranjena je i naplata izdavanja računa, osim ako se ti računi izdaju za nestandardne usluge.
Sprovođenje ovog zakona kontrolisaće državni inspektorat, a kazne za zloupotrebu biće od 15.000 do 100.000 kuna (1.920 do 13.200 evra).
Banke, javna preduzeća, operateri mobilne i fiksne telefonije i druge kompanije naplaćivale su opomene po 100 ili 200 kuna iako je njihov realni trošak oko deset kuna (1,32 evra).
Zakon o obaveznim odnosima, jedini koji pominje opominjanje dužnika, kaže da poverilac nije dužan da dodatno opominje dužnika nakon što mu je dostavio račun s tačno utvrdjenim datumom dospeća.
Isti zakon ne kaže kako poverilac opomenu, ako je šalje, sme ili ne sme naplatiti, a pogotovo nigde nisu propisane tarife po kojima banke, ali i svi drugi davaoci usluga, opomene mogu naplaćivati. Ti su iznosi zato isključivo proizvod kalkulacije onih koji opominju.
Banke koje posluju u Hrvatskoj na raznim naknadama i provizijama od građana i preduzeća samo u prvih šest meseci 2011. zaradile su 1,46 milijardi kuna. Jedan dobar deo od toga odnosi se i na novac koji je zarađen slanjem obaveštenja i opomena.
Treba reći i da su banke samo na 272 naknade i provizije koje naplaćuju građanima, preduzećima i državi, a u šta spada i naplata opomene, u prošloj godini zaradile skoro tri milijarde kuna (398,4 miliona evra) jer su same ubrale oko 3,8 milijardi kuna naknada, dok su one platile nešto više od 800 miliona kuna tih naknada.
